Direktor Instituta Vinča: Srbiji potrebna nuklearna elektrana kao vazduh i voda

I u svetu i u našoj zemlji ove godine dosta se govori o upotrebi nuklearne energije u mirnodobske svrhe, a Srbija se sprema da ukine Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

Ne može da se reši pitanje posledica klimatskih promena, ne može da se reši pitanje zagađenja vazduha, kako u Beogradu, tako i u Srbiji, ukoliko ne postoji nuklearna elektrana, rekao je za RTS direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović.

Ova godina je u znaku razgovora kako otključati potpuno potencijale nuklearne energije i upotrebiti je u mirnodobske svrhe. Institut za nuklearne nauke "Vinča" sa 790 zaposlenih, od kojih i 365 doktora nauka, imaće važnu ulogu u razvijanju srpskog nuklearnog programa.

"Pre svega, predstoji nuklearna renesansa u svetu i vraćanje ka nekim izvornim naučno-teknološkim korenima", rekao je direktor Instituta Slavko Dimović.

Stručnjaka za nuklearnu energiju nedostaje u celom svetu

Pre svega, ti koraci će biti sinhronizovani sa politikom vlade Srbije, koji su vezani za potpisivanje memoranduma o saradnji ministarstva energetike sa vodećim naučnim institucijama.

"Zatim i kroz izmenu zakona o energetici, gde će biti ukinut memorandum o upotrebi nuklearne energije što će Srbiji omogućiti primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe", kaže Dimović.

Kada je reč o kadrovima direktor Instituta u Vinči kaže da stručnjaka za nuklearnu energiju u celom svetu nedostaje, jer je taj posao vrlo zahtevan.

"U ovom trenutku, 30 do 50 ljudi može da bude školovano u sledeće dve godine. To mora da bude odlučeno u skladu sa politikom Vlade Srbije, a Institut 'Vinča' će biti nosilac obrazovanja kadrova koji bi se bavili primenom nuklearne energije", rekao je Dimović.

Kaže da kadrovi mogu da se obuče za tri do pet godina, a za to vreme mogu da traju paralelne radnje koje se tiču regulative vezane za zakonodavstvo.

Akademik Pavle Savić, inače osnivač ovog instituta, govoreći o nuklearnoj energiji 70-ih godina, izjavio tada da se čovek služi šibicom, a mogao bi njome i kuću da zapali, da nema bezbednijeg postrojenja od nuklearnog reaktora, odnosno nuklearne centrale, ako se stručno rukuje.

Nuklearna elektrana je rešenje za sve ekološke probleme

Srbiji je potrebna nuklearna elektrana kao što je potrebna vazduh i voda, kaže direktor Instituta "Vinča".

"Ne može da se reši pitanje posledica klimatskih promena, ne može da se reši pitanje zagađenja vazduha, kako u Beogradu, tako i u Srbiji, ukoliko ne postoji nuklearna elektrana. Znači, nuklearna elektrana je rešenje za sve ekološke probleme", smatra Dimović.

Ima onih koji kažu da treba da usporimo, da možda ne mora to postrojenje da bude baš kod nas, da možemo da se udružimo sa drugim zemljama.

"Moj stav je da će uvek postojati kočničari promena, da inercija vlada u svakom ljudskom organizmu, da se ljudi plaše nepoznatog, ali kroz ovakav vid misija, kroz sistem edukacija, mislim da će javno mjenjenje za dve do tri godine da bude apsolutno spremno da država Srbija krene u izgradnju nuklearne elektrane. Što se tiče ovog regionalnog karaktera, on se pre svega odnosi na regionalno skladište nuklearnog otpada, s obzirom da ni ta nuklearna elektrana, da li je to jedna ili dve, neće generisirati toliku količinu otpada koja bi bila dovoljna za jednu deponiju, recimo u Srbiji", objašnjava Dimović.

Kada je reč o sirovinama, kaže da ćemo mi biti zavisni od sirovina koliko i ceo svet.

"Znači, zna se gde se nalaze rude urana, one se pre svega nalaze u Aziji, odnosno u Sibiru, one se nalaze u afričkim državama i to je strateško pitanje, ali i druge države koji su mnogo moćnije u ekonomskom i u vojnom pogledu uvoze gorevo", rekao je za RTS direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović.