Otisak ćelije otkriva čemu smo podložniji: Rak ili infekcije - u istraživanju je učestvovalo na hiljade ispitanika

Svaka ćelija u ljudskom organizmu ima jedinstveni oblik i sačinjena je od DNK oba roditelja, samim tim, niko ne može imati takav identičan materijal u telu.

Iz tog razloga, ćelije imaju ključnu ulogu u nastanku određenih bolesti, ali i utiču na sposobnost da se protiv istih borimo. To se naziva glikoproteini glavnog kompleksa histokompatibilnosti ili MHC glikoproteini.

- To je grupa molekula izraženih na ćelijskoj membrani: oni imaju sličnu strukturu u svim ljudskim ćelijama, ali postoje male razlike, koje deluju kao molekularni markeri naše biološke individualnosti - objašnjava imunolog Nacionalne akademije Linceansa, Gvido Forni.

Sprovedena je studija i objavljena u časopisu „Science“ u kojoj je učestvovalo gotovo 5.000 ispitanika, tokom koje su naučnici sa Univerziteta Stanford u SAD otkrili su da MHC glikoproteini mogu da budu moćni prediktori rizika od raka dojke, koji bi se mogao razviti decenijama kasnije i koliko bi mogao da bude agresivan ili čak smrtonosan.

- Roditi se sa nekim vrstama MHC glikoproteina znači doći na svet kao „dobitnik na lutriji“, ali još nismo razumeli kako da razlikujemo pobednike od onih koji to nisu. Neke varijante nas, u stvari, štite i čine jačima protiv nekih vrsta raka, ali mogu, naprotiv, da nas učine ranjivijim na viruse i infekcije - navodi Forni.

U istraživanju koje je sproveo Institut Mario Negri, ispitivani su geni koji utiču na reakciju tela izazvanu dvema dozama Fajzerove vakcine, primenjene u intervalu od 21 dan kod 1.351 osobe i to starosti između 19 i 84 godine.

- Rezultati pokazuju da intenzitet odgovora antitela uglavnom modulišu geni koji se nalaze u hromozomu 6 i koji kodiraju MHC glikoproteine. Proširujući slične prethodne studije, koje je sprovela grupa sa Univerziteta u Torinu i jedna sa Univerziteta u Oksfordu, ovi rezultati naglašavaju kako varijante MHC glikoproteina utiču na intenzitet imunološke reakcije izazvane vakcinom protiv kovida-19 - kaže Fronti.

Ovo je važna informacija koja pokazuje da je proizvodnja antitela, iako uključuje različite populacije ćelija i veliki broj funkcija regulisanih brojnim genima, modulisana tipom MHC molekula koje smo nasledili, prenosi Blic.

Takođe u ovom slučaju, dobijanje određenih varijanti MHC glikoproteina od roditelja može se pretvoriti u „dobitni tiket na lutriji života“. To je sposobnost da se generiše posebno intenzivan imuni odgovor nakon vakcinacije protiv virusa Sars-CoV-2, čime neki od pomenutih "dobitnika lutrije" dobijaju bolju zaštitu od rizika povezanih sa pandemijom.

- Činjenica da postoje srećni ljudi, međutim, ne znači da oni drugi, koji nisu nasledili te posebne varijante MHC proteina, ne reaguju na vakcinu, kako to konkretno tvrde neke antivakserske publikacije koje komentarišu ove studije. Epidemiološki podaci pokazuju, u stvari, da je Fajzerova vakcina protiv kovida-19 efikasna u zaštiti opšte populacije, iako prevalencija mutantnih virusa i pad imunološkog pamćenja nameću potrebu za čestim pojačivačima, odnosno novim dozama vakcine - precizira Forni.

Sreća svakako postoji i može igrati važnu biološku ulogu.

 

- U složenom i dinamičnom kaleidoskopu života, genetske osobine, koje u nekim situacijama daju značajnu prednost, u drugim situacijama mogu povećati rizik od bolesti - objašnjava Forni.

Ista studija sa Univerziteta Stanford to pokazuje: varijante MHC glikoproteina koje štite od nekih tumora takođe mogu biti osnova za pojavu retkih, ali agresivnijih oblika raka.

Uprkos tome, Forni zaključuje, studije koje opisuju kako varijante MHC glikoproteina mogu značajno da promene imunološku reakciju otvaraju put definiciji uključenih ćelijskih i molekularnih mehanizama i proučavanju kako intervenisati da bi se bolje modulisala imunološka reakcija to je indukovano u našu korist, piše La Repubblica, prenosi Blic.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.