Vršnjačko nasilje najopasnije na internetu: Roditelji poslednji saznaju zbog straha od oduzimanja telefona

Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Emina Bekovi rekla je za RTS da je vršnjačko nasilje opasnije kada se deluje putem interneta.

Deca misle da mogu sama da reše problem, ali zapadaju u začarani krug, kaže Bekovićeva. Istraživanje pokazuje da se mladi za pomoć najčešće obrate nastavnicima, dok roditelji poslednji saznaju da im je dete žrtva vršnjačkog nasilja.

Deca na internetu govore i prikazuju stvari koje inače ne bi radila i govorila. Vršnjačko nasilje u fizičkom svetu je imala svaka generacija. Da li je današnjoj deci tehnološki razvoj doneo dodatnu brigu? Zašto maloletnici biraju da se kriju iza lažnog profila i da nekoga maltretiraju?

Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Eminom Beković rekla je za RTS da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacije kao jedan od prioriteta odredilo zaštitu dece i mladih na internetu, pre svega kroz taj centar, gde svako može da prijavi digitalno nasilje.

"Kada je u pitanju vršnjačko nasilje, ono je opasnije kada deluje putem interneta. To su sve one situacije kada deca jedna drugima šalju neprimerene poruke, neprimerene sadržaje, kada se vređaju putem društvenih mreža“, navela je Bekovićeva.

Prema njenim rečima, poslednje istraživanje govori da, kada deca dožive digitalno nasilje, prva osoba kojoj se obrate jesu nastavnici.

"Deca biraju da se sakriju iza lažnog profila jer na taj način misle da mogu da ostanu neotkriveni. Internet pruža dozu anonimnosti, ali kada se takva vrsta nasilja prijavi, policija će putem IP adrese da pronađe uređaj sa kojeg je krenulo nasilje“, istakla je Bekovićeva.

Napomenula je i da je Nacionalni kontakt centar uključen u međuresornu saradnju – povezan je i sa policijom i tužilaštvom i svim centrima za socijalni rad, domovima zdravlja i na taj način svi zajedno rešavaju probleme.

"Mislim da kada više nemaju kud, oni pozovu naš broj telefona 19833, zato što mogu da ostanu anonimni“, navela je Bekovićeva. 

Pravila onlajn sveta

Istakla je da su, nažalost, roditelji ti koji poslednji saznaju, a jedan od razloga je što se deca plaše da će im oduzeti mobilni telefon.

"Deca često nisu svesna da sve što postave na internet, odnosno na svoju društvenu mrežu, ostaje na internetu zauvek. Nažalost, toga nisu svesni ni roditelji. I upravo edukacije koje mi realizujemo jesu način da osvestimo i osnažimo roditelje“, kaže koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.

Apelovala je na roditelje da, kada uvode dete u onlajn svet, moraju da ga nauči pravilima, da mu ukažu na to da sve što postavi na društvene mreže ostaje zauvek i da to sutra može da mu nanese neku štetu, a moraju da ga nauče i da ne komunicira sa nepoznatim osobama.

"Deca često sa najboljim drugaricama, drugarima razmenjuju fotografije, ali problem nastane kada se sutra posvađaju i ta fotografija postane predmet ucene. Roditelji nekad nesvesno postavljaju fotografije svoje dece, koje su u prvi mah simpatične, a sutra može da postane detetu smetnja“, rekla je Bekovićeva.

Napominje da deca jesu digitalno veštija od roditelja, ali nemaju digitalnu pismenost, nemaju svest, kritičko razmišljanje, nemaju saznanje o merama zaštite, nisu psihički zrela da prepoznaju neku malverizaciju ili manipulaciju.

Upozorila je da se nikada dobrovoljno ne dele eksplicitne fotografije jer one kasnije mogu biti zloupotrebljene.

"Pored platforme Pametno i bezbedno, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ima još jedan mehanizam zaštite dece, a to jeste nacionalna platforma Čuvam te, gde može da se prijavi ne samo digitalno nasilje, već bilo koji oblik nasilja kada su u pitanju deca mlađa od 18 godina“, podsetila je Bekovićeva.