Lažni stručnjak vas može koštati zdravlja! Ko je "lajfkouč" i koje su ključne razlike između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?!

Mnogim ljudima nije jasna razlika između psihijatra, psihologa i psihoterapeuta. Stoga ne čudi što u situaciji, kad se jave određene mentalne smetnje, osoba ne zna od koga da zatraži pomoć.

O tome, koliko je za pacijente opasno ako dobiju pogrešan savet, ili ako im lažni psihoterapeut prepiše terapiju lekovima, govorio je za Blic profesor doktor Vladimir Diligenski, psihijatar.

 

U smislu pravilnog razlikovanja stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem koriste oni koji, iako za to nemaju univerzitetsko obrazovanje, sebe predstavljaju kao psihoterapeute ili kao popularno - lajfkoučeve, sa završenim kursom iz psihologije.

Profesor Diligenski kaže da iza ovog problema najčešće stoji nedostatak obrazovanja i da onaj ko nema potrebne kvalifikacije, kod pacijenta ne može da prepozna neke teške probleme kao što su ozbiljne psihoze.

Dodaje da takvo neadekvatno „lečenje“ može da potraje i godinama i da se ljudi jave psihijatru kada uvide da nema rezultata.

Foto: Shuterstock

- Psihijatri su najkompletniji u tome da se dijagnostika napravi kako treba, dok je razlika između psihologa u tome što psiholozi rade i testiranja, što je nama jako bitno zato što svako testiranje nama pojačava radnu dijagnozu, i utvrđuje nam stav, kako ćemo dalje da radimo sa pacijentima. Tako da su nam klinični psiholozi izuzetno korisni, oni ujedno rade i psihoterapiju, ali se ne mešaju tamo gde je situacija ozbiljna, i gde je potrebno i medikamentozno lečenje - izjavio je prof. Diligenski.

Dodaje da za razliku od psihologa, psihijatri mogu da prepišu lekove, dok je u SAD to pravilo, u pojedinim državama u poslednje vreme izmenjeno, pa negde i psiholozi izdaju recepte, što je posledica nedostatka specijalista psihijatrije.

Govoreći o psihoterapiji, prof. Diligenski kaže da svako može da „radi psihoterapiju“ i da je uobičajeno da se čovek oseća bolje posle razgovora sa nekim (ko i nije kvalifikovan) o problemima koji ga muče, ali da, kada je situacija sa mentalnim zdravljem kompleksnija, neprofesionalna „psihoterapija“ može da bude „loša priča“, a može se desiti i zloupotreba u smislu davanja lekova, prenosi Rts.

Šta kaže zakon?

Zakon o psihoterapiji propisuje da psihoterapeuti moraju da istaknu jasno uz svoje ime, svoje bazično zanimanje i pravac kojim se bave u psihoterapiji.

- Ima 600 pravaca, koliko znamo, to je toliko šareno i nisu svi psihoterapijski pravci za sve. Neki rešavaju jedan, drugi - neki drugi problem, ali se radi o psihološkim problemima, na primer strahovima, depresivnim, subdepresivnim stanjima, neraspoloženjima, interpersonalna problematika - kaže profesor, i dodaje da nešto od toga može da se reši i razgovorima.

Foto: Freepik.com

Ističe da su psiholozi na primer zaduženi i za testiranje pri regrutovanju radnika u smislu ljudskih resursa. Kaže da je na našim klinikama saradnja između psihijatra i psihologa dobra, i da se „međusobno generalno jako dobo razumeju“. Profesor Diligenski ukazuje na probleme koji mogu da nastanu usled rada u psihoterapiji, na osnovu završenih kurseva.

- Stvari su mnogo ozbiljnije. Vi ne prepoznate na primer anoreksiju, psihozu, pa onda poremećaje ličnosti koji nekada mogu da budu veoma teški, a pogotovo povezanost telesnih i psihičkih bolesti, psihosomatske bolesti - ističe gost Jutarnjeg programa.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.