Ovo drvo donosi neverovatnu zaradu! Rađa decenijama, a uz malo strpljenja se sav trud oko njega isplati

Veljko Adamović, mašinski inženjer i profesor matematike u Valjevu u obližnjoj Valjevskoj Kamenici ima savremenu plantažu oraha, od koje može dobro da zaradi.

Kako navodi Adamović, nije problem da se orah proda, jer kupaca ima. Jedini problem nastaje u ceni istih. Ali, kako kaže, on na ovaj hobi gleda kao na štednju, jer se uloženi novac kasnije vraća.

 

Adamović je pre 13 godina podigao zasad oraha na parceli od 1,35 hektara. Odlučio se za sortu dobro poznatu kod nas - rasna. Selekcija profesora Milovana Koraća iz Novog Sada je male bujnosti, a velike rodnosti i krupnog ploda. A, Željkova priča s orahom je počela neplanirano i iz zablude.

- Nasledio sam zemlju od majke i rešio da ne prodam nego da je pošumim. Kako mi se to sađenje svidelo kao aktivnost, rešio sam da dokupim još malo. Tada je zemlja ovde bila jeftina. Na nagovor prijatelja zasadio sam orahe, misleći da ću imati i „šumu“ i plod. Od šume ne bi ništa, jer se to orezuje na nisko, ali ploda ima - opisuje svoj voćarski početak Adamović, za AgtoTV.

Ali to što je mislio da će imati šumu oraha nije bila jedina zabluda u kojoj je Željko s početka bio.

- Mislio sam i da oko oraha nema mnogo posla, što je tačno samo u početku kada su sadnice male. Posla tu ima dosta, ko očekuje da ga nema, bolje da ga ne sadi. Sada samo prskanje zna da traje i po dva dana. A i para sam potrošio bar 50 odsto više nego što sam planirao na početku - napominje ovaj voćar.

Adamović je po sadnji uvideo da ni njegova zemlja baš ne odgovara orasima, i trebalo je tu šestu ili sedmu klasu zemljišta poboljšati dodavanjem kalijuma i fosfora, zatim kreča zbog smanjivanja kiselosti.

 

Danas ima najmanje 115 sadnica i sistem za navodnjavanje sa barom.

- Kod kupovine sadnice treba biti oprezan. Po savetima prijatelja agronoma sam ih našao i primile su se 100 odsto. Ali to je tek početak posla, taj trošak od 1.700 evra za sto sadnica - napominje on.

Sada posle više od decenije od sađenja, posla ima još više. Plantaža se đubri tri ili četiri puta, a zimsko prskanje je obavezno, pa onda sistemsko u maju i junu.

Zimsko prskanje je obavezno a posle ide sistemsko u maju, pa u junu. Rezidba je, takođe, obavezna, i to moraju da rade stručni ljudi… Tu je i tarupiranje i košenje, plantaža se održava „kao ledina“ jer se posle pete godine zemlja više ne tanjira.

Posla ima, a njegovi orasi još nisu ni u punoj rodnosti jer ona je od 15 do 60 godina.

- Međutim, orah vam pokrije troškove svojim rodom već od svoje šeste ili sedme godine - ističe Adamović.

Na kraju, ističe Željko Adamović, u ovaj posao ili hobi se ulazi zato što neko voli, a ne zato da bi zaradio.

- Kada pogledam neki voćnjak, nebitno koja je kultura, ja tu ne vidim koliko taj čovek zarađuje već koliko je tu rada ugrađeno da bi to bilo tako lepo, jer znam koliko tu posla ima - zaklučuje Adamović.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.