Zahvaljujući Jovanu dobio sam novi život pre osam godina! Mladen Todić otkriva kako je čekati novi organ

Svoj život dugujem porodici donora i zahvaljujući njihovom "da" tog 13. oktobra 2016 godine, ja sam danas živ i zdrav, a moja ćerka Nina odrasta uz oca! Nisam ga nikada upoznao, nismo razgovarali, ne znam šta je voleo, niti za koga je navijao. Znam samo da se zvao Jovan i da je svojim roditeljima rekao da bi donirao organe ukoliko mu se nešto desi.

Ovako u ispovesti za Informer nakon osam godina od transplantacije jetre, koja mu je bila jedini spas, priča Mladen Todić, inače i predsednik Udruženja "Zajedno za novi život"!

Životna borba

Prema njegovim rečima, pored njegovog života humanost Jovanove porodice spasla je još nekoliko života.

- Prošlo je osam godina kada sam dobio poziv koji život znači i zahvaljujući jednom "da" dobio organ i produžio sebi život. Život koji dugujem porodici svog donora, koja je u najtežem trenutku spasla moj i još nekoliko života. I zato želim da poručim njegovoj porodici da će njihov sin jedinac večno živeti kroz mene - započinje svoju priču Mladen i nastavlja:

- Zahvaljujući njihovoj humanosti i poštovanju volje njihovog sina, na moj život nije stavljena tačka nego zarez. Ja Jovana nisam imao priliku da upoznam, niti da razgovaram s njim. Ne znam kakve navike je imao, šta je voleo da radi. Ne znam da li je navijao za Zvezdu ili Partizan. Ne znam da li je voleo fudbal uopšte. Jedino što znam je da je svojim roditeljima rekao da kad bi nekome zatrebao organ, da bi donirao. I tim pristankom omogućili su odrastanje moje ćerke uz mene i moj životu s njom i suprugom Tamarom. Tim spasonosnim "da" produžili su nekoliko života kada spasa za njihovog sina nije bilo.

Na pitanje kako je stupio u kontakt s porodicom pokojnog Jovana odgovara:

- Kada su povezali datum moje transplantacije, videvši jedno moje televizijsko gostovanje, i datum kada im je sin preminuo i kada su rekli "da" mom životu i životu još nekoliko ljudi, obratili su mi se preko društvenih mreža. Za početak su želeli da znaju da li sam dobro. Ono što sam saznao o svom donoru, a njihovom sinu i bratu, mnogo mi je značilo, naročito kad su mi poslali njegovu fotografiju. Konačno, pred očima sam imao lik nekoga ko mi je spasao i produžio život. Sada znam na koga pomislim svakog dana, kome za Zadušnice palim sveću u crkvi. Često sam razmišljao o toj unesrećenoj porodici, o ljudima koji se opraštaju od deteta, majke, oca... Ta operacija je za mene i moju porodicu značila početak, a za nekoga kraj.

Foto: facebook.com

Operacija jedini spas

Inače, do 32. godine Mladen je bio zdrav čovek, a onda mu je rečeno da je transplantacija jetre za njega jedina šansa da živi.

- Imao sam nekih zdravstvenih poteškoća, ali mi niko nije postavio nikakvu dijagnozu. Tako je bilo do 2011, kada sam saznao da mi je presađivanje jetre zbog hroničnog oboljenja jedini spas. Dugo sam bio na listi, tek posle petog poziva dobio sam organ. U tom trenutku sam jako loše izgledao. Imao sam oko 50 kilograma. Nisam se plašio operacije, samo sam na moju Ninu mislio i to bi je moglo tog 13. oktobra 2016. godine kada sam preživeo - napominje naš sagovornik.