Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema

Uspešna implementacija e-faktura stvara transparentniji, efikasniji sistem i brojne uštede, smatra profesor ekonomije Bojan Dimitrijević.

Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije.

Uspešna implementacija e-faktura stvara transparentniji, efikasniji sistem i brojne uštede.

Profesor ekonomije Bojan Dimitrijević smatra da čitav proces povećava transparentnost, efikasnost, komunikaciju, kvalitet i dostupnost informacija, kao i usklađivanje.

– Određeni izazovi svakako postoje. Još uvek nema uporedivih rešenja iz drugih zemalja, jer je Srbija jedan od pionira ovog procesa u odnosu na Evropsku uniju. Srbija je prva zemlja koja uvodi automatizaciju u pripremi poreske prijave na ovaj način, pa ponekad nedostaje primena iskustva drugih zemalja i manja je mogućnost učenja na greškama drugih. Svakako, neophodna je potpuna sinhronizacija između rešenja koja predlažu poreski stručnjaci i njihove tehničke primene u okviru informatičkih, softverskih i digitalnih rešenja – smatra profesor Dimitrijević.

Kako dodaje, dalja usavršavanja u ovoj oblasti, sigurno će doprineti povećanoj efikasnosti procesa e-fiskalizacije i e-faktura, većoj transparentnosti, boljoj kontroli od strane Poreske uprave i revizije, poboljšavanju razmene podataka i informacija između poreskih obveznika i nadležnih državnih organa, doneće nove uštede i dodatno skraćenje trajanja poslovnog ciklusa.

Foto: Nikola Babić

O vremenu koje je potrebno za potpunu digitalizaciju, Dimitrijević kaže:

– Svako tehnološko, informaciono i digitalno poboljšanje i novina uvek donosi početne probleme, nesnalaženja, nedovoljnu pripremu, otpore, nerazumevanja iz ugla obveznika novih propisa. To je razumljivo i tako treba shvatiti i kritiku i otpore koji dolaze iz privrede. Ipak, nema sumnje da je proces pripremljen i najavljen u razgovorima sa privredom, računovođama i proizvođačima softverskih usluga, da su doneseni odgovarajući propisi tokom leta (Pravilnik o elektronskom fakturisanju i Pravilnik o porezu na dodatu vrednost), da su pripremljena odgovarajuća softverska rešenja i da je počela implementacija novih rešenja koja treba da doprinesu konačnoj reformi podnošenja PDV prijave.

Inače, samo u jednom danu, 16. oktobru na primer, u sistemu je bilo više od 240 hiljada korisnika, razmenjeno je više od 220 miliona elektronskih faktura, a više od 100 hiljada firmi povezalo je svoje sisteme sa SEF-om.

– Država je dodatno produžila rok za primenu navedenih izmena, jer neće biti primene kazni do 1. januara ukoliko su greške u podacima učinjene nenamerno. Iz ugla države, preterano odugovlačenje sa primenom propisa može da vodi razvodnjavanju, smanjenju kredibiliteta procesa, nedovoljnoj efikasnosti, pa čak i odustajanju. Inisistiranjem na kraćim rokovima, uz fleksibilan pristup obuci kadrova, primeni rešenja i sankcijama, usklađuje se proces tako da se ipak ne odugovlači previše i da u razumnom roku dođe do efikasne primene novih rešenja – objašnjava Dimitrijević.

Važan činilac u procesu primene e-faktura i digitalizacije u celosti su i knjigovođe, smatra knjigovođa Milan Trbojević i dodaje:

– Za mene kao knjigovođu ceo sistem e-faktura je omogućio bolju preglednost, ažurnost i tačnost, i sadašnje izmene su nastavak tog pozitivnog trenda. Kada sve ovo imamo na jednom mestu, to nam pruža bolji pregled i evidentiranje, što smanjuje mogućnost greške, a poluautomatska prijava PDV-a će doprineti još efikasnijem radu. I u narednom periodu očekujemo nove dopune sistema, koje će omogućiti unapređenje rada – smatra on.

 
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.