Danas slavimo Svetog Dimitrija - Mitrovdan! Praznik posvećen svecu koji je ubijen zbog širenja hrišćanstva

Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi danas dan Svetog Dimitrija - Mitrovdan. To je stajaći praznik što znači da se uvek slavi 8. novembra, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i na šestom je mestu liste najvećih srpskih slava.

Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer  ne bude, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.

Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi.

Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali na Đurđevdan sledeće godine - Mitrovdanak, hajdučki rastanak, Đurđev danak hajdučki sastanak.

Praznik je posvećen antičkom komandantu Soluna koji je pogubljen zbog širenja hrišćanstva. Rođen u Solunu u trećem veku naše ere, Dimitrije je ignorisao naređenje cara Maksimilijana da progoni hrišćane, i javno je propovedao hrišćanstvo. Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen

Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna što je i danas. Po predanju, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.

Foto: sites.google.com

Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije "bdeo nad tim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća", a i danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju.

I u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. 

Mitrovdan se proslavlja isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza.

U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti i čitava zima.

Čuda Svetog Dimitrija

Njegovim čudima ni broja se ne zna. Svuda se poštuje kao veliki svetitelj. Rusi su uzeli Sv. Dimitrija za pokrovitelja i čuvara Sibira, koji je pripojen carskoj Rusiji 1581. godine. Sačuvana su mnoga predanja ο njegovim delima.

Po jednom, u ratovima, kao vojvoda, ubio je 99 ljudi, a stotog u miru, ali mu to poslednje ubistvo nije uzeto za greh jer je ubio nesrećnika koji je trčao za svatovima da urekne mladence.

Drugo predanje govori ο zaštiti prezrene i odbačene majke od rođene dece i pretvaranju sinova i snaha u kamene kipove.

U trećem predanju pretvorio je babu u zlatnog goluba kad je njeno unuče preplakalo tri dana i tri noći za njom.

Četvrto predanje odnosi se na pohlepnog i nadobudnog skorojevića bogataša koji ne htede ništa da podeli sirotinji u vreme velike gladi, pa Dimitrije posla hiljadu miševa koji preko noći uništiše bogataško blago.

Poslednje pojavljivanje Sv. Dimitrija desilo se u Solunu, u hramu u kome su pohranjene njegove mošti, uoči Mitrovdana 1991. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.