Nazivaju me pijanicom, a ne znaju da bolujem od opake bolesti! Ispovest Sare (19) o svojoj borbi za život: Niko nije znao šta mi je

Sara Rađenović (19) iz Zemuna bavila se plesom i sve do svoje 16. godine godine živela je sasvim normalno. Onda je počela da vidi sve duplo i da joj slabe mišići, da bi dve godine kasnije saznala da boluje od mijastenije gravis.

Ova mlada i talentovana devojka u svojoj potresnoj ispovesti istakla je da u nekim danima ne može čak ni da siđe niz stepenice. Ova devojka ne može da izađe na ulicu bez pratnje, a događa joj se da ne može da stane na trotoar jer nema snage da podigne nogu. 

- Kad je baš loš dan, ruke mi se tresu, stvari ispadaju... Ali nisam nesrećna. Daleko od toga. Sve se dešava s razlogom, a i ova bolest ima svoj razlog - rekla je Sara.

Ovoj devojci dijagnostifikovana je bolest mijastenije gravis (MG), retko neutromišićno oboljenje koje se manifestuje slabošću mišića, a simptomi bolesti u njenom slučaju počeli su da se manifestuju relativno diskretno.

- Počelo je s vidom, s vremena na vreme sam videla sve duplo. A potom je krenula i slabost mišića. U to vreme sam išla u srednju školu i učionica mi je bila na poslednjem spratu. Dešavalo mi se da se penjem uz stepenice i - padnem. Kao da me neko otpozadi udari u noge. Samo se oduzmem i padnem. Nisam gubila svest ili nešto slično, već jednostavno noge otkažu - ispričala je Sara.

Kada je uradila test provere mišića, rezultati su bili u redu. Lekari su nakon ovih nalaza pretpostavili da joj se ovo dešava zbog stresa i savetovali joj da se manje uznemirava. Ipak, simptomi su nastavili da se pojavljuju sve češće, pa je Sara sa svojom porodicom odlučila da dalje istražuje.

Foto: freepik

Doživela je podršku, ali i vređanje

Sara kaže da od svoje porodice i prijatelja ima veliku podršku, ali da je od manje bliskih ljudi doživljavala razne neprijatne situacije.

- Dešavalo mi se da padnem u autobusu, poispadaju mi sve stvari, a umesto pomoći, čujem: "To mlado, sve pijano i drogirano." U jednom periodu, usled pogrešne dijagnoze, pila sam i veliku dozu kortikosteroida, od čega sam se ugojila preko 20 kilograma. Lice mi je od lekova bilo naduveno, crveno... Ispred zgrade me je sreo komšija koga dugo nisam videla jer zbog slabosti ne izlazim napolje. "Šta ti se to desilo?! Sva si se izobličila, kao da su te pčele izujedale", rekao mi je bez pardona - podelila je Sara.

Slične neprijatne situacije događale su joj se više puta. Mnogo puta bi joj u lice rekli da se ugojila, a često je čula kako joj iza leđa šapuću kada im kaže da je bolesna.

- Kao da je sramota čuti da je neko bolestan i kao da o tome ne treba govoriti - navodi Sara.

Obilazila je mnogobrojne klinike, radila različite analize, ali svi nalazi su bili dobri.

- Niko nije znao šta mi je. Pojedini lekari su mi govorili da mi nije ništa, da samo tražim pažnju, a dobijala sam i komentare da kosti ne mogu da podnesu moju težinu - priseća se Sara s gorčinom.

Foto: Shutterstock

Tek nakon 18. rođendana, dve godine nakon prvih simptoma, konačno je došla do pravog lekara i dobila dijagnozu.

- Urađen mi je test neuromišićne transmisije (TNT), koji je pokazao da je oslabljen prenos impulsa s nerava na mišić i dobila sam dijagnozu MG. I meni je tada pao kamen sa srca, koliko god to čudno zvučalo, jer sam dve godine slušala svašta. Bilo mi je lakše kad sam shvatila da sam bila u pravu što sam verovala sebi i svom telu. Konačno sam saznala šta mi je i mogla sam da uradim nešto za sebe i svoje telo - priča ova hrabra devojka.

U roku od samo dve godine Sari se stanje pogoršalo. Pala je u krevet, a nije mogla sama da ode do toaleta, ili da opere kosu. Ponekad joj se dešavalo da majka mora da je hrani, jer nije mogla ni viljušku da drži u rukama, a ukoliko bi konzumirala tečnu hranu, izlazila bi joj na nos.

- Dobila sam terapiju, išla sam na operaciju vađenja žlezde timus i situacija se popravila. Počela sam da izlazim, da bolje hodam, lakše dišem - navela je Sara Rađenović.

Ova mlada devojka želela je da radi na brodu, ali sada ne pravi planove za budućnost

Sara je, kad je upisala smer za konobara u srednjoj turističkoj školi, planirala da jednog dana radi na brodu u struci, ali se to s bolešću promenilo.

- Mijastenija je takva bolest da nikad ne znaš šta će i kako će tog dana biti, pa gledam da svaki dan iskoristim najbolje što mogu. Ne pravim planove za budućnost jer ne želim da se razočaram. Živim dan za danom. Ali svaki dan radim nešto što mi može pomoći u budućnosti i omogućiti da nešto radim - kaže Sara i dodaje da, kad zbog bolesti ne može da izađe napolje, uči jezike.