Trend ili običaj? Pitali smo građane da li mese ili kupuju slavski kolač

Slavski kolač, žito, sveća, vino i ikona svetitelja su neizostavni elementi svake slave. Pitali smo građane da li češće kupuju slavski kolač u pekarama ili se ipak odlučuju da naprave domaći kod kuće.

Dobar deo sagovornika se ipak složio da je spremanje kolača tradicionalna vrednost koja se treba ispoštovati pred krsnu slavu.

- Pravim slavski kolač, onako kako dolikuje - ispričala je jedna domaćica.

Druga je dodala kako je občaj u njenom domu da sama pravi slavski kolač, ali slaže se da je prihvatljivo da se kupi u pekari, ukoliko neko ne može da stigne da se posveti pripremi.

Sa druge strane, pojedini građani smatraju da se slavski kolač ne može kupiti.

- Ne može se to kupiti. Po pravoslavnom običaju, kolač se mora napraviti - ističe.

Kompletnu anketu možete pogledati u videu ispod:

Dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač od pšeničnog brašna u koji se dodaje malo osvećene vodice.

Kolač se ukrašava različitim ukrasima od prostog testa, koje se mesi samo od brašna i vode. Motivi ukrasa mogu biti različiti: žito, pečat, pletenica, a na sredinu se najčešće stavlja krts ili simbol ISHS (Isus Hrist pobeđuje).

Slavski kolač zapravo simboliše Hrista i on predstavlja hleb života. Crno vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv koja je tekla iz njegovih rana.

 

Tokom sezone praznika, bitno je znati osnovna pravila ponašanja na slavama. Podsećamo da postoje osnovna ravila slavskog bontona kojih se treba pridržavati, kako bi ispoštovali sveca i domaćina. 

Prema starom verovanju, postoje određeni predmeti koji ne bi smeli da se poklanjaju domaćinima, jer se smatra da će im doneti lošu sreću.