"Rekao mi je živeli, a ja sam se skamenila": Živela je pored kasarne, slušala detonacije, a onda je upoznala NATO pilota

Sandra Kljajić (31) iz Batajnice, živela je nadomak kasarne, slušala snažne detonacije tokom bombarovanja, a danas, nakon toliko godina, upoznala je NATO pilota koji je gađao našu zemlju.

Za Informer Sandra otkriva detalje razgovora, koji kako kaže, nikada neće zaboraviti.

- Radim na aerodromu u rent a car agenciji i tako je i došlo do slučajnog susreta kada je klijent, stariji čovek Francuz, došao da preuzme svoj auto. S obzirom na to da meni Francuski jezik nije maternji, još uvek imam naš tipični balkanski akcenat. Čovek je to prepoznao i radoznalo me pitao odakle dolazim jer mu je moj akcenat bio simpatičan. Rekla sam mu da sam iz Srbije i tu je krenula cela priča da se odvija - počinje Sandra.

Jedna reč bila je dovoljna da Sandra sazna bolnu istinu koga je u stvari srela i da joj se vrate stara sećanja na bombardovanje.

- U prvom trenutku videla sam da se čovek zbunio, zatim se nasmejao i rekao “živeli”. Ja sam ga pitala da li je nekada bio u Srbiji kada poznaje malo naš jezik, jer ovde zaista retko imamo klijente iz Srbije, i on je rekao da je nažalost jednom posetio našu državu ali ne lepim povodom - priseća se razgovora, i nastavlja: 

- Zatim me je pitao koje sam godište i kada sam mu rekla da sam rođena '93 godine, rekao mi je da sam ja bila mala kada je on bio u Srbiji. Mene je to naravno zaintrigiralo pa sam ga pitala kada je bio. Tada je usledio odgovor - "bio sam devedesetih godina". Manje - više odmah mi je bilo jasno o čemu se radi ali nisam mogla da se zaustavim i da ga ne pitam da li je bio 1999. godine.

Stara sećanja su se vratila, a izlaza u tom momentu za Sandru nije bilo.

- Čovek je spustio pogled i rekao "tako je". U tom trenutku kada sam shvatila da ispred mene stoji pilot borbenog aviona koji je 1999.godine bombardovao moju državu u meni se nesto slomilo. Osećaj između tuge, ponovnog preživljavanja svega i neverovanje da imam kontakt sa nekim ko je bio direktan izvrsilac tog zločina mi se pomešao. U tom momentu pomislila sam da bi bilo bolje da zamolim moju koleginicu da preuzme klijenta ali sam shvatila da stvari koje su se desile treba da ostavimo u prošlosti i nastavimo dalje - priseća se Sandra.

Nije imala izbora, morala je da proguta knedlu i nastavi dalje.

- Sve vreme razgovora taj stariji čovek je izbegavao da me pogleda u oči a ja sam u njega gledala bukvalno zabezeknuto jer nisam mogla da verujem sa kime razgovaram. Svi mi koji smo prošli kroz taj period bombardovanja znamo kolike je posledice ceo taj užas ostavio na nas u svakom smislu. I dalje kada cujem zvuk vojnog aviona uhvati me anksioznost i loš osećaj. Nakon par trenutaka sabrala sam se i rekla mu "mislim da nije vreme da sada pričamo o lošim stvarima, prošlost treba ostaviti tamo gde joj je mesto", na šta se on složio i rekao mi "to je bilo moje jedino putovanje i poseta jednoj zemlji zbog koje se i dan danas kajem" - priča nam Sandra i ističe: 

Foto: Shutterstock/printscreen

- Nakon sto je čovek otišao iz naše agencije ostala sam da razmisljam o tome što se upravo desilo i tu priču sam podelila sa ljudima. Pre ovog iskustva mislila sam da, kada bih došla u kontakt sa jednom takvom osobom, ne bih mogla da budem smirena ali shvatila sam da trebamo da se orijentišemo prema budućnosti i oprostimo loše stvari iz prošlosti da bi mogli da nastavimo dalje.