2.000 maloletnica godišnje postanu mame: Pomoć dobijaju najviše od Materinskog doma

Umesto da menjaju pelene lutkama, one menjaju pelene svojim bebama. Statistika pokazuje da oko 1.900 devojčica godišnje postanu mame. Najmlađa u Srbiji imala je svega 12 i po godina kada je ostala u drugom stanju.

Da će postati mame one su saznale sa svega 13 godina. Privremeni spas pronašle su u materinskom domu.

- Saznala sam u sedmom razredu, bila sam srećna. Čuvam ga, idem u školu, cilj mi je da završim školu da bih mogla da se zaposlim. Da mu pružim što bolji život - kaže jedna maloletna mama.

Još jedna mlada devojka, mama, priča o svom iskustvu.

- Roditelji su sa jedne strane bili srećni, a sa druge strane nisu želeli da imam dete s njim - priča maloletna majka jedne devojčice.

Navodi da nije u kontaktu sa ocem deteta i ne želi da bude.

Foto: Shutterstock

 

Objašnjava da se u Materinskom domu nalazi sedam i po meseci, da joj znači što je tu i da se lepo oseća.

Za 50 godina u Materinskom domu bilo je 1.500 mladih mama

U svakom trenutku u Materinskom domu boravi oko 20 devojčica koje su kroz roditeljstvo moraju da prolaze same.

Za pet decenija bilo je 1.500 mladih mama.

Kada nađu svoj put one se vraćaju na adresu Materinskog doma da kažu "hvala".

"Imamo kontakte sa njima, pozivaju nas na rođendane, krštenja. Kada dobiju drugo dete mi šaljemo pakete", kaže rukovodilac Materinskog doma Snežana Milovanović.

Objašnjava da je to samo jedna adresa, ali da se mlade mame tu zadrže i nastane dublji odnos.

- Kada napravite odnos to nije korisnik koji je samo bio tu i izašao, nego imate kvalitet i nekako se srodimo sa njima i budemo autentična podrška - kaže Milovanović.

Prekid trudnoće van bolnice – rizik po zdravlje

Maloletnice neretko prekidaju trudnoću, često van bolnice što povećava rizik po njihovo zdravlje.

- One nisu spremne, meni je to i razumljivo, vrlo često kriju to od svojih roditelja, od svojih najbližih, a nemaju nikog bližeg i boljeg od porodice i onda se nekada i preskoči onaj period trudnoće kada je prekid trudnoće i najbezbedniji - kaže načelnica dnevne bolnice GAK Narodni front prof. dr Ana Mitrović Jovanović.

Ginekolog Mima Fazlagić kaže da rane komplikacije mogu biti povreda materice, krvavljenje, a potom infekcija u vidu sepse, hronične upale, a kao poslednji težak problem – nastanak steriliteta.

- To je vezano za svaki prekid, što se prekid radi kasnije to je teže i naravno da su komplikacije češće - kaže Fazlagić.

Porođaj veoma stresan događaj za mnoge žene

Porođaj i period posle njega psiholozi kažu da je istovremeno najlepši i najstresniji period u životu žene. Psihoterapeut Jovana Stojković kaže da se taj period na psihološkoj skali stresa ocenjuje kao visokostresan događaj.

- Upravo zato što se suočavaju sa raznim nekim novim ulogama, preispitivanjima, da li će one to moći, kakve će majke biti, a možemo tek da zamislimo sa kakvim situacijama i pitanjima se suočava mlada adolescentkinja u tom periodu - kaže Stojkovićeva.

Navodi da buduće mlade mame često znaju da budu i odbačene, pogotovo od strane porodice koja treba u tom momentu da im budu podrška.

Neretko je tu i osuda društva. Ipak, devojčicama s početka priče, uloga mame makar i u 13. godini je najvažnija.

Spremne su da učine sve da život njihove dece bude bezbrižan.