Majka je umotala u kesu i dala na usvajanje! Nakon 30 godina dala se u potragu za istinom, a jedan potez joj je promenio život iz korena

Ostavljena od strane svoje porodice kao četvoromesečna beba, Jasmina Stojanović (35) iz Kragujevca detinjstva se seća samo kroz jedne minđuše i lutku - bebu koja je mogla da plače. Sve se promenilo onda kada je odlučila da potraži svoju biološku majku i pruži joj ljubav i sigurnost koju ona nije dobila kao beba.

Majka je Jasminu, sa svojih 19 godina predala Centru za socijalni rad, povijenu u kesu jer za pelene nije imala. Nakon više od tri decenije Jasmina je pronašla svoju majku i, kako navodi, odlučila je da svoju majku uprkos svemu u starosti gleda i brine o njoj i dovede je svojoj kući.

Ova žena velikog srca pokazala je da praštanje nije slabost, već snaga, a danas je zahvalna Bogu što ju je blagoslovio sa sedmoro dece i porodicom punom ljubavi.

Kao devojka sa 19 godina, Jasminina majka upoznala je mladića u kog se zaljubila. Njihova ljubav izrodila je nov život, a onda su stvari počele da se menjaju.

- Moja majka je bila samo devojka od 19 godina kada se zaljubila u mog oca. Njihova ljubav bila je velika, ali ne i ravnopravna. Majka je volela celim srcem, dok je otac bio boem - čovek nemirnog duha, koji je voleo kafane i slobodu više nego porodicu. Kada sam se rodila, nije ostao uz nas. Ostavio je moju majku samu da se suoči sa svim. Moja majka je ostala sama, sama otišla da se porodi i sama me je izvela iz bolnice. Potom je bila kod njene majke, moje babe, a oca nije imala jer je umro jako mlad. Rekla mi je da su je terali da se uda jer je baba ostala mlada udovica sa četvoro dece i nije nigde radila, a onda je došla i beba i da nije mogla sa svojima više da izdrži. Čuvala me je do četvrtog meseca i onda je sa babom otišla u Centar za socijalni rad i potpisala je papire da ja idem u hraniteljsku porodicu. Ona je to potpisala i naljutila se na svoju majku, pa je otišla kod svoje babe - priča Jasmina.

Foto: printscreen

Siromaštvo, koje je njenu majku pritiskalo da je preda hraniteljskoj porodici kao i nemilosrdna okolina, ispisali su Jasmininu budućnost. Da je ipak rođena pod "srećnom zvezdom", dokaz je i hraniteljska porodica iz Miloševca kojoj je data Jasmina sa šest meseci. Pored svoje biološke dece Jasmina im je, kako i sama kaže, bila mezimče, iako je romske nacionalnosti. Školovali su je, negovali i lepo oblačili.

- Moja majka stvarno nije imala. Nisam bila povijena ni u pelenu, već u kesu. Baba je dolazila povremeno da me obiđe toga se jedino sećam. Sećam se i da mi je majka za sve to vreme kupila jedne minđuše i lutku-bebu što plače i to je bilo sve. Ja sam predana u srpsku hraniteljsku porodicu iz Miloševca i sa njima sam ceo život, od svog šestog meseca do dan danas. Oni su mi sad kumovi. Ćerka od žene što me je čuvala, ja je smatram sestrom, mi je kristila decu prošle godine, a žena koja je mene čuvala je krstila mene. Moja hraniteljica je imala svoju biološku decu, ćerku i sina, a ja sam uvek bila mezimčke bez obzira što sam ja bila romske nacionalnosti. Oni su uvek govorili da sam ja njihova i nikad nisu dozvolili da me neko uvredi ili kaže da sam ciganka. Ja sam pored njih imala jako lep život, bila sam školovana, imala sam da jedem, pijem, bila sam obučena i negovana - priseća se Jamina i dodaje da je hraniteljska porodica nikada nije podsticala na negativne emocije prema svojoj majci:

- Moja hraniteljica nikada nije dozvolila da ja kažem nešto ružno za svoju majku niti je ona pričala nešto ružno o njoj. Uvek je govorila za moju majku da sigurno ima objašnjenje zašto me je ostavila i da je ona pored svega ipak moja majka i tako sam naučena da uprkos svemu volim svoju majku.

Foto: Shuterstock

"Jasmina, sine, jesi to ti?"

Prvi kontakt sa majkom ostvarila je pre tri, četiri godine nakon što je od bake saznala ime majčinog supruga kog je pronašla putem društvene mreže "Fejsbuk". Kada su se prvi put videle preko kamere usledio je vrlo emotivan trenutak, koji će zauvek ostati urezan u njenom sećanju.

- Sada kada sam odrasla žena, želela sam da popričam sa svojom majkom i nikada nisam tražila razlog da mi kaže zašto me je ostavila, ali ona je sama želela da mi ispriča. Meni je uvek falila majka bez obzira što sam ja imala hraniteljicu koja mi je bila više od rođene majke. Ja sam pre četiri godine kada mi je baba bila živa saznala od nje kako se zove tadašnji mamin suprug i preko "Fejsbuka" smo stupili u konatkt. Ja sam jako emotivna i zakukala sam naglas kada sam je videla. Kada sam se pojavila na kameri, iako nije znala u tom trenutku da sam to ja rekla je "Jasmina sine, jesi to ti?", jer jako ličim na majku i babu, iste smo. Ona je počela da plače i pala je na pod. Meni je to jako teško palo - priča Jasmina kroz suze koja je saznala da joj se majka nalazi u Italiji i da ima četvoro dece.

Foto: freepik

"Živeće sa mnom i sve što imam ja, imaće i ona"

Usled porodičnog nasilja koje je doživela u braku, Jasminina majka je prolazila kroz težak period, a utočište je našla sigurnoj kući. Jasmina, reklo bi se nestvarno plemenite duše, odlučna je da majku dovede sebi i pruži joj siguran i lep život pod istim krovom sa njom.

- Moja majka više nije sa tim čovekom jer je pretrpela nasilje od njega i sada je u sigurnoj kući u Italiji. Ja sam razgovarala sa svojom majkom i rekla da ću da je dovedem ovde, u Nemačku i da neću da dopustim da se muči, to je ispod mog dostojanstva, ipak je to moja majka. Ona sada ima 55 godina i treba joj pomoć. Rekla sam "Majka ti ćeš da dođeš kod mene, ja tebe ne dam i sve što imam ja, imaćeš i ti". Jako teško joj je to palo i rekla mi je da ona nije zaslužila da ja brinem tako o njoj jer me je ostavila, ali mene je Bog nagradio i blagoslovio sa sedmoro dece i ne želim da dopustim sebi da se ona u starosti muči - kaže Jasmina i dodaje:

- Moj biološki otac je preminuo pre deset godina, ja ga jesam videla jednom i to je to. On je nju ostavio kada joj je bio najpotrebniji, a da je podržao i bio čovek prema njoj, moja majka bi bila pored mene tada i sada.

Kao žena i majka, Jasmina je simbol opraštanja i bezuslovne ljubavi, dajući primer da se porodica ne meri greškama prošlosti, već snagom zajedništva koje uvek može da se obnovi.