Sveti apostol Andrej Prvozvani: Veruje se da svetom putuje jašući divlje zveri! Danas treba ispoštovati čitav niz običaja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Andreja Prvozvanog, a vernici koji slave ovog sveca trebalo bi da pripreme posnu trpezu.

Sveti Andrej nazvan je Prvozvani zato što je on bio prvi apostol koga je sam Isus Hrist pozvao da ga sledi i bio njegov prvi učenik. Rođen je šeste godine nove ere, a po zanimanju je bio ribar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja.

Nakon smrti Isusa Hrista, njegovog vaskrsenja i vaznesenja, Andrej je, zajedno sa ostalim apostolima, na Dan Pedesetnice primio Duha Svetoga u vidu ognjenog jezika i počeo da propoveda Hristovu veru u mnogim zemljama.

Tokom svog apostolskog rada, proputovao je mnoge gradove na bliskom istoku i Vizantiji. Propovedao je Jevanđelje uglavnom u gradovima, a u mnogima od njih pretrpeo je nevolje i stradanja. Posebno su ga mučili u gradu Sinop gde su ga i kamenovali, ali je od tih rana isceljen na čudesan način.

Prolazeći mnoge zemlje posetio je i Peloponez, gde je u gradu Patre iscelio čoveka po imenu Sosija od teške bolesti. Nakon ovog čuda većina stanovnika ovog grada primila je hrišćanstvo. Među njima bili su i brat i žena carskog namesnika Egeta, zbog čega je Eget naredio da uhapse Andreja i stave ga na muke. Nakon što su ga mučili, naređeno im je da ga razapnu na krst.

Foto: Tanjug

Dokle god je još bio živ, iako razapet, govorio je ljudima okupljenim oko krsta. Narod je želeo da ga skine, ali vojnici nisu dozvolili. Pred samu svoju smrt pomolio se Bogu rečima koje su ostale zapamćene:

- Gospode Isuse Hriste, ne dopusti da me skinu s krsta, na kome visim radi imena Tvog, nego me primi, Učitelju moj: Tebe zavoleg, Tebe poznah, Tebe ispovedam, Tebe videti želim, što jesam, Tobom jesam. Gospode Isuse Hriste, primi u miru duh moj, jer već je vreme d dođem k Tebi i da gledam Tebe, za kojim silno čeznem! Primi me, Učitelju Blagi i u čini da ne budem skinut s krsta pre nego što Ti primiš duh moj - izgovorio je i umro. 

To se dogodilo meseca novembra 62. godine naše ere. Nakon nekoliko godina, mošti Svetog apostola Andreja prenete su u Carigrad, po naređenju cara Konstantina. Tamo se čuvaju zajedno sa moštima Svetog Luke i Svetog Timoteja, u hramu Svetih apostola, unutar sveštenog žrtvenika.

Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih čudesnih moštiju, kažu predanja. Svetiteljeva glava danas se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom, a one su mu pokorne.

Foto: Printscreen tiktok

Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač - mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.

Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na "mečkina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, i da zato tada ne valja ići u lov na njih.

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom - da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u "moderna vremena" ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.

Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave "hleb za mečku", za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.