Sunoko i uzgajivači šećerne repe ove godine proizvešće 180.000 tona šećera

Kompanija je organizovala tradicionalni događaj za svoje partnere na kome je predstavila ovogodišnje rezultate.

 

Kompanija Sunoko, članica MK Group, saopštila je da će u svojim prerađivačkim centrima ove godine proizvesti oko 180.000 tona šećera. Uprkos izazovnim vremenskim uslovima i rekordno visokim letnjim temperaturama, ovogodišnji rod proizvođača šećerne repe kreće se na nivou od blizu 1,4 miliona tona, sa prosečnim prinosom oko 42 tone šećerne repe po hektaru. Najbolji prinos ostvaren je u Sremu i iznosi oko 51 tonu po hektaru, u Bačkoj je oko 42 tone po hektaru, dok je u Banatu prinos bio najmanji, svega 33 tone po hektaru. 

„Najveći izazov u proizvodnji šećerne repe, ali i u ratarskoj proizvodnji uopšte, ove godine jesu klimatske promene. Ekstremna suša bila je praćena rekordnim prosečnim temperaturama u julu i avgustu. Klimatski uslovi uticali su na smanjenje procenjenog prinosa šećerne repe za oko 25% u odnosu na potencijal koji je imala u prvoj polovini juna. Efekti suše na šećernoj repi bili su najvidljiviji u vidu odbacivanja listova čak i do 90% sa početkom odumiranja biljaka. Na parcelama na kojima je primenjena puna agrotehnika i mere zaštite koje preporučuje naš Istraživačko razvojni centar, ostvareni su izuzetni rezultati koji govore u prilog tome da imamo tehnologiju i za ovakve uslove”, rekao je Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko.

Foto: Slobodan Košutić, direktor kompanije Sunoko, promo

Košutić je na Seminaru o šećernoj repi, koji se tradicionalno krajem godine organizuje za partnere, istakao da je kvalitet sirovine bio nezadovoljavajući, a naizgled zdrav koren šećerne repe imao je visok sadržaj invertnih šećera. Deo saharoze razložen je u proste šećere, što je uticalo na velike gubitke u preradi. Trula repa, najvećim delom u Banatu i Sremu, uslovila je značajno drugačiju organizaciju vađenja, logistike i načina prijema u fabrikama. Bilo je neophodno prilagoditi tehnološke procese u šećeranama narušenom kvalitetu šećerne repe, što je generisalo značajno povećanje troškova proizvodnje šećera. 

„Fokus rada Istraživačko razvojnog centra bio je na rešavanju problema gumoznog korena šećerne repe i unapređenju zaštite lista od cerkospore. Postavljeni su ogledi u cilju ispitivanja efikasnosti insekticida i vremena primene na suzbijanje insekata koje prenose fitoplazmu. Reč je o patogenu koji izaziva ubrzano uvenuće listova koje je praćeno venjenjem korena koji gubi črvrstinu, smekšava i postaje „gumozan“. U tim uslovima biljka je podložnija napadu drugih sekundarnih patogena, što za posledicu ima truljenje korena. Set mera u borbi protiv vektora fitoplazme, koje je Istraživačko razvojni centar definisao prošle godine, dao je natprosečne rezultate na parcelama gde su primenjene, što je doprinelo odličnim prinosom korena i u ovogodišnjim uslovima”, poručio je Saša Rajačić, direktor Istraživačko razvojnog centra.

Foto: Saša Rajačić. direktor Istraživačko razvojnog centra, promo

Na seminaru su predavanja održali eminentni stručnjaci u oblasti zaštite šećerne repe i mineralne ishrane. Sunoko će i naredne godine nastaviti sa podrškom poljoprivrednim proizvođačima, kako bi obezbedio sigurno i stabilno snabdevanje srpskog tržišta šećerom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.