Na današnji dan rođen je jedan od najpoštovanijih svetaca: Nema pravoslavnog Srbina, a da ne zna za njegov manastir

Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac rođen je na današnji dan, 28. decembra 1610. godine , važna je ličnost u pravoslavlju i jedan od najpoštovanijih pravoslavnih svetaca na Balkanu.

Rođen je kao Stojan Jovanović 28. decembra 1610. godine u selu Mrkonjići, nedaleko od Trebinja, u čestitoj porodici hercegovačkih težaka. Od malih nogu ga je vodila želja za duhovnim životom, a roditelji su ga zbog straha od danka u krvi već sa 12 poslali u skrivenim manastir Zavalu, gde je njegov stric Serafim bio iguman.

Nakon sticanja osnovnog obrazovanja u manastiru, Stojan se seli u trebinjski manastir Tvrdoš. Tamo je nastavio svoje obrazovanje i na kraju primio monaški postrig i sveštenički čin. Tokom tog perioda, svedočio je teškim vremenima za pravoslavnu zajednicu, zbog pritisaka unijatskih misionara iz Dubrovačke nadbiskupije i turskih vlasti. Kao arhimandrit odlazi najpre u Pećku Patrijaršiju, a potom na Svetu Goru i dalje u Vlašku i Ukrajinu.

Foto: Informer

Balkan

PRVI PUT OTVOREN GROB MAJKE VASILIJA OSTROŠKOG! Skelet potpuno očuvan četiri veka, hodočasnici dolaze sa svih krajeva da celivaju mošti (FOTO)

Pravoslavni verni narod Hercegovine i hodočasnici iz svih krajeva sutra će u Mrkonjićima kod Trebinja prvi put moći da celivaju mošti majke Svetog Vasilija Ostroškog.

11.05.2023

22:10

Društvo

PATRIJARH PREDVODI LITIJU U NIKŠIĆU! Obeležava se 350 godina od smrti Vasilija Ostroškog

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije učestvovanje na obeležavanju velikog jubileja - 350-te godišnjice od smrti Svetog Vasilija Ostroškog (1671-2021), a 12. maja predvodiće Svetovasilijevsku litiju u Nikšiću.

30.04.2022

23:40

 

Godine 1638. Vasilije je postao mitropolit hercegovački, a njegova borba nije bila jednostavna. Suočavao se sa mnogim preprekama, poput turskih pritisaka i unutrašnjih sukoba među plemićima. Uprkos svim teškoćama, uspeo je da ostane posvećen svom narodu i veri, obezbeđujući duhovnu podršku pravoslavnim hrišćanima u regionu.

Kada su Turci razrušili manastir Tvrdoš, Vasilije je krenuo na Svetu Goru, ali su ga ljudi iz Bjelopavlića uočili i molili ga da ostane i pomaže im uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu.

Vrhunac njegovog podvižničkog života dogodiće se u manastiru Ostrog, gde je proveo poslednjih 15 godina svog života. Umro je 1671. godine, a njegove mošti su ostale očuvane i poštovane u manastiru Ostrog, koji je postao mesto hodočašća za vernike, bez obzira na njihovu veroispovest. Njegovo nasleđe i čuda koja su se dešavala posle njegove smrti učinili su ga izuzetno poštovanim svetiteljem.

Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja, a godišnje okupljanje vernika u Ostrogu na Trojičine dane predstavlja manifestaciju njegovog znatnog uticaja na duhovni i kulturni život srpskog naroda. Imanje posvećeno njemu u Nikšiću, koje je izgradio knez Nikola I Petrović, predstavlja još jedan značajan simbol njegovog nasleđa i ponosa.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.