Mali novogodišnji rituali Siniše Malog: Ministar finansija otkriva kako dočekuje najluđu noć

Srbija se promenila, puno se gradi, ali i tržište nekretnina postalo je okrutno za mlade, tako da je to situacija u kojoj je uloga države da pomaže. Zato smo i osmislili program kojim ćemo podržati mlade u kupovini prvog stana i kojim će biti rešene dve najveće prepreke sa kojima se suočavaju, a to su visina učešća i visoke kamatne stope.

Ovo za Informer poručuje Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija, koji ističe da mladima nije nimalo lako da se osamostale, a da će im ovaj program države pomoći da kupe prvu nekretninu i krenu hrabro i stabilno u odrasli život.

Koliko je značajno to što je za mlade smanjeno učešće za stan i što će moći da priušte nekretninu? 

- Nerešeno stambeno pitanje je jedna od najvažnijih prepreka koju mladi ističu za zasnivanje porodice. Nije lako zakoračiti u to. Srbija se promenila, puno se gradi, ali i tržište nekretnina postalo je okrutno za mlade, tako da je to situacija u kojoj je uloga države da pomaže. Zato smo i osmislili program kojim ćemo podržati mlade u kupovini prvog stana, kojim će biti rešene dve najveće prepreke sa kojima se suočavaju: visina učešća i visoke kamatne stope. Umesto standardnog učešća od 20 odsto, mladima će biti ponuđen kredit sa učešćem od samo jedan odsto. Tako bi, na primer, za kredit od 75.000 evra, učešće bilo samo 750 evra. Takođe, program će omogućiti mnogo povoljnije kamatne stope. Moram da naglasim da smo u proteklom periodu puno radili na podizanju nataliteta, počevši od podrške mladim majkama za kupovinu stana, preko mera kojima se novčano pomaže rođenje deteta, prvog sa 500.000 dinara, drugog sa 600.000, trećeg sa 2,3 miliona, četvrtog sa 3,2 miliona dinara, i ovo je sada još jedan korak u tom pravcu. Ovim pomažemo mladima da kupe prvi stan i krenu hrabro i stabilno u odrasli život.

Koliki će biti rast plata u javnom sektoru i penzija u 2025. godini? 

- Penzije smo od decembra ove godine povećali za 10,9 odsto, umesto uobičajenog povećanja od januara, a prvi uvećani penzioni ček našim najstarijim sugrađanima stiže već početkom januara. Od januara sledi povećanje plata u javnom sektoru od osam odsto, prosveti za 11 odsto i 13,7 odsto povećanje minimalne zarade. Odgovorno se bavimo ekonomskom politikom, a u kontekstu teških svetskih kriza naš najvažniji zadatak je bio očuvanje stabilnosti javnih finansija, da se krize koje drmaju svet spolja u što manjoj meri osete kod nas iznutra, te očuvanje privrednog rasta i rasta životnog standarda. U tome smo uspeli jer smo ove godine po rastu BDP-a druga ekonomija u Evropi, sa njegovim porastom od četiri odsto u prvih devet meseci, dok je evrozona rasla 0,8 odsto. Sa inflacijom smo se borili tako što smo išli korak ispred nje, odnosno plate i penzije smo uvećavali iznad nivoa inflacije zato što nam je bilo bitno da je građani Srbije u što manjoj meri osete, odnosno da ne narušava njihov životni standard. Puno smo energije, truda i rada uložili u to da u protekloj deceniji podignemo prosek plata sa mizernih 300 evra i penzija od jedva 200 evra, koliko su iznosile 2012. godine. Sada smo u dinamici i idemo ka tome da do kraja 2027. godine prosečne plate u Srbiji iznose 1.400 evra, penzije 650 evra, kao i minimalna zarada.

Šta novo možemo da očekujemo u vezi sa projektom Ekspo u sledećoj godini? 

- Ekspo zastava je u Beogradu, što znači da smo i zvanično domaćini Ekspa, a sada nastavljamo ubrzane pripreme da do kraja 2026. predamo ključeve paviljona svim zemljama učesnicama kako bi se pripremile za predstavljanje. Ove godine smo intenzivno radili, sledeće godine dodatno ubrzavamo radove, pošto ćemo za samo dve godine imati izgrađen novi grad u Surčinu i biti domaćin najveće svetske manifestacije te godine. Na savremen, moderan sajamski kompleks nadovezaće se petlja-priključenje na autoput 'Miloš Veliki', novi pristan na Savi za kruzere i taksi brodove, novi gradski bulevari sa svim pratećim instalacijama u dužini od deset kilometara, javni parkinzi sa 9.000 parking-mesta, nacionalni fudbalski stadion, novi beogradski sajam, akvatik centar i rezidencijalni kompleks sa 1.500 stanova, nova železnička pruga dužine 18 kilometara na relaciji Zemun Polje-Aerodrom 'Nikola Tesla' - lokacija Ekspo 2027, čime će prostor u Surčinu biti spojen sa centrom grada.

Foto: Expo2027

Koliko će se novca u narednoj godini izdvojiti za kapitalne investicije, koji projekti će početi da se grade? 

- Za kapitalne investicije budžetom za 2025. opredeljeno je 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a. Možda vam ove milijarde ne znače mnogo, ali daleko je jasnije kada se uporedi sa podatkom da je udeo kapitalnih rashoda u BDP-u 2010. godine bio 3,1 odsto. Duplirali smo, i više od toga, udeo ulaganja u odnosu na BDP, ali paralelno sa tim rastao je i BDP, koji je 2012. iznosio 35,1 milijardu evra, ove godine očekujemo da će biti 81,9 milijardi, a cilj je da 2027. pređemo 100 milijardi evra BDP-a. Tolika sredstava za kapitalna ulaganja izdvajamo jer znamo da više kapitalnih projekata ubrzava priliv stranih direktnih investicija i obezbeđuje povoljniji ambijent za domaća ulaganja privatnog sektora. Izdvojiću vam nekoliko kapitalnih projekata planiranih za 2025. godinu: Ekspo kompleks, nacionalni fudbalski stadion, tunel u centru Beograda, izgradnja novog mosta preko Save u Beogradu, beogradski metro, Fruškogorski koridor, autoput E-763 deonica Preljina - Požega, Moravski koridor autoput Beograd - Sarajevo, saobraćajnica Ruma - Šabac - Loznica, deonica Niš - Pločnik, kao deo autoputa Niš - Merdare, Dunavska magistrala, brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac, sa obilaznicom oko Valjeva, severna obilaznica oko Kragujevca, izgradnja mosta-obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, autoput Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg - Kikinda… Kao što vidite, širom zemlje sprovodimo čitav niz projekata zbog toga što znamo da novi putevi i pruge znače dalji rast, dolazak investitora, nova radna mesta. Ni od jednog projekta nismo odustali i to je politika kojom ćemo se rukovoditi i u narednom periodu.

Srbija je među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi u ovoj godini. 

- To je veoma značajno jer pokazuje snagu naše ekonomije. Pritom, Srbija prvi put dočekuje novu godinu kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom. To je najlepša vest i najbolji mogući ulazak u sledeću godinu. Tome je prethodilo sve što smo u poslednjoj deceniji uradili za stabilizaciju naših javnih finansija, pospešivanje privrednog rasta, svaka sprovedena bolna reforma ugrađena je u tu 'krunu' svega. Privlačimo više od 60 odsto stranih direktnih investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana, a zaključno sa 21. decembrom ove godine imamo istorijski najbolji rezultat, čak 5,1 milijardu evra stranih direktnih investicija. BDP nam je u prvih devet meseci rastao četiri odsto, dok ekonomije jače od naše klecaju. Nekad mi se čini da ne uspevamo dovoljno da budemo zadovoljni uspesima, jer smo stalno u grču novih potencijalnih svetskih kriza, koje nas mogu zaustaviti. Sve radimo da se to ne desi, i u narednoj godini je izuzetno bitno da nastavimo minimum istim tempom.

Šta očekujete od novog Zakona o igrama na sreću?

- Na prvom mestu da zaštiti decu. To je najvažniji cilj kome stremi usvojeno zakonsko rešenje. Više puta sam isticao da smo kao društvo odgovorni da brinemo o našoj deci i ovo su konkretni koraci u tom segmentu. Zdravo društvo mora da postavlja zdrave temelje za odrastanje i razvoj dece. Naše je da ih zaštitimo od poroka i da im pružimo mogućnosti, ostalo je na njima.