Kapituliralo i Munjino brdo! Radovi na deonici od Pakovraća do Požege ušli u finalnu fazu

Tuneli Laz i Munjino brdo na deonici auto–puta "Miloš Veliki" od Pakovraća do Požege bili su ogroman građevinski izazov i za projektante i za kineske neimare. I dok je Laz u potpunosti savladan, Munjino brdo se nije dalo tako lako. Ipak, pre nekoliko dana probijena je i leva tunelska cev i odmah se krenulo sa postavljanjem primarne betonske obloge.

- Ostaje da uradimo primarni podnožni svod i time bismo zatvorili primarnu konstrukciju u levoj tunelskoj cevi. Onda krećemo sa izradom armature i hidroizolacije za sekundarnu konstrukciju - kaže Vladan Radosavljević, odgovorni nadzornik za tunele Laz i Munjino brdo.

Radovi u obe tunelske cevi u Munjinom brdu odvijaju se sinhronizovano, dok se u levoj radi primarna konstrukcija u desnoj se već značajno odmaklo.

- Tu smo završili primarnu konstrukciju, tako da ostaje armatura, betoniranje, sekundarna konstrukcija, radi se na kablovskim kanalima, ivičnjacima i ostalim pratećim elementima - kaže Radosavljević.

A kada se sve to fizički završi, kreću funkcionalna ispitivanja pod stalnim naponom iz mreže.

- Kada su rezultati svih tih ispitivanja pozitivni, onda se stvaraju uslovi za završetak tehničkog pregleda i na kraju za izdavanje upotrebne dozvole - objasnio je rukovodilac stručnog nadzora Vladimir Petrović.

Radovi su bili pod stalnom lupom javnosti i laici bi rekli da je moglo i brže, ali struka se ipak čvrsto držala svih pravila i propisa dok je specifična geologija dodatno komplikovala planiranu dinamiku. 

- Ta geologija je vrlo nezgodna, zato što ne postoji najava da će se desiti kolaps. Može, recimo da se desi iznenadan kolaps zbog toga što je pukotinski sistem takav da je nepovoljan u odnosu na pravac iskopa i onda se dešavaju trenutna obrušavanja i lomovi - kaže Petrović. 

I njegov kineski kolega saglasan je da je rad na tunelu Munjino brdo bio najzahtevniji zadatak sa kojima su se na ovoj trasi suočili.

 

- Četiri godine smo ovde radili danonoćno, bilo je mnogo teških dana, ali uspeli smo da uprkos svim problemima savladamo ovaj tunel i sada nastavljamo dalje -rekao je direktor projekta Šo Đi Šang.

Direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak ističe da je čitava trasa bila problematična iako je duga svega 19, 5 kilometara.

- Između Laza i Munjinog brda bio je kanjon. Tu je trebalo uraditi tri ozbiljne konstrukcije da ne bi došlo do klizišta i urađeno je čak 12 nadvožnjaka koji su vrlo bitni i kao da to nije dovoljno, pojavilo se klizište na izlazu iz Munjinog brda koje ćemo brzo sanirati. Ali, uprkos pritisku javnosti, najvažnije jeste da je bezbednost na prvom mestu! Kad budemo uradili kako treba i ispoštovali tehnologiju i kad znamo da je sve urađeno kako treba, onda će ova deonica biti puštena u saobraćaj - naglasio je Drobnjak.

Do završetka kompletne deonice nije ostalo još mnogo. Valovito i brdovito Dragačevo već sada sasvim drugačije izgleda, a ova saobraćajnica jedinstvena je veza između Moravičkog i Zlatiborskog okruga i žila kucavica čitave zapadne Srbije. Zbog toga su svi koji su učestvovali u izgradnji posebno ponosni.

- Bio sam izuzetno ponosan i kada je bio urađen "Miloš Veliki" i naravno, obilaznica oko Čačka, a sad idemo da završimo auto–put do Požege, pa da nastavimo dalje do granice sa Crnom Gorom preko Duge Poljane. Što pre treba da krenemo da radimo brzu saobraćajnicu od Požege ka Zlatiboru. Krvotok svake države su auto–putevi i brze saobraćajnice. Kad se naprave putevi onda radi i privreda i industrija - poručuje direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak i ističe da je realno očekivati da se kompletna deonica završi do Vidovdana sledeće godine, simbolično na slavu putara.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.