Ludački poduhvat Dragana iz Kraljeva! Spavao sa naoružanim talibanima, upao u ledenu pukotinu i to je samo delić (FOTO)

Mom avanturističkom duhu ništa ne odgovara tako kao putovanja biciklom i pustolovine. To nije samo hobi ili popunjavanje slobodnog vremena. To je način života. Prava strast. To konstantno osvajanje novih kilometara i novog znanja, otvorenost uma, nešto je najlepše što mi je bicikl doneo.

Ovako za Informer priča Dragan Šibalić(46) iz Kraljeva, ekstremni sportista, avanturista i pustolov na biciklu iza kojeg je više od 50.000 pređenih kilometara i  i na desetine popetih vrhova širom sveta. 

- Od 2012. godine kada sam otkrio zašta sam rođen i predodređen, nizale su se avanture za avanturom: do Milana, po Balkanu, do Moskve, Krasnodara i Istanbula, pa do Španije... Ali ništa me to nije zadovoljavalo jer sam težio sve dalje i dalje kada je usledilo nezaboravno putovanje od Srbije do Tokija 2015.godine, a naredne 2016. ,"Nebeskim putevima Himalaja i po Indiji. Iza sebe sam ostavio preko 50.000 pređenih kilometara i na desetine popetih vrhova širom sveta - započinje svoju priču Dragan Šibalić i nastavlja:

- Želeo sam da ostvarim jedan ogroman poduhvat koji niko nikada na planeti nije ostvario. Da samo svojom fizičkom snagom i voljom pređem 100.000 kilometara kroz najsurovije predele na planeti. Od Srbije do Čukotke, pa preko zaleđenog Beringovog moreuza na Aljasku, pa sve do kraja Južne Amerike i Ognjene zemlje. Odatle sam hteo da veslam kajak do Afrike i da se vratim u Srbiju i zaokružim ovaj istorijski poduhvat. Ali ova nesuđena avantura je ostala samo pusti san. Tako da sam svoju snagu, volju i energiju preusmerio na jednu drugu avanturu. Biciklom Putevima svile do Mont Everesta. Za osam ipo meseci prošao sam kroz 12 država: Turska, Iran, Jermenija, Gruzija, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Kina, Pakistan... 

Prema njegovim rečima, iako ljudima to deluje kao nemoguća misija, za sve ove kilometraže biciklom, kaže, nema posebne pripreme.

Foto: Privatna arhiva

- Pa nema tu neka posebna priprema. Prikupim  svu potrebnu opremu kako bih se suočio sa svim vremenskim prilikama i neprilikama. Najvažnije je hrabro krenuti, a onda sve nastavi da ide svojim tokom onako kako sam zamislio - priznaje Šibalić.

Na pitanje koji deo sveta ga je najviše oduševio, a koji razočarao, Dragan Šibalić priznaje:

- Najviše me je očarao Iran. Ni izbliza nije kao što se priča. Ljudi su tamo neka druga dimenzija u odnosu na ostatak sveta. Toliko dobrote, topline, srdačnosti i gostoprimstva nikad nigde nisam sreo. Šta reći kad mi u 6 restorana nisu hteli naplatiti ništa. A da ne pričam da su me svuda zvali na čaj, ručak... Kod mnogih i prespavao. Najviše me je razočarala Kina. Tamo veliki brat sve nadgleda. Prava policijska država.

Iako smo ostali bez teksta i pitanja dok smo slušali o svakoj državi i pređenom kilometru na dva točka, zanimalo nas je i da li može da izdvoji neku situaciju koju je doživeo na njegovom putu.

- Sećam se, petorica naoružanih Talibana upala su u sobu u jednoj napuštenoj zgradi gde sam još po danu došao i rešio da tu prenoćim.. Onako u prvi mah, sanjiv, prepao sam se. Ali njihovi osmesi su me odmah smirili. Jedan je u ruci držao punu kesu nara i pruža mi. Nismo nešto mnogo mogli da se sporazumemo. Kroz prozor mi pokazuju u daljini njihovu bazu, ako bude problema da zovem u pomoć... Slikali su se sa mnom tu, nešto malo zapitkivali i ubrzo otišli - priča Dragan i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Onda je došao neki momak. Prvi put je kružio po sobi ljut pitavši me otkud sam tu. Pokazuje mi da je krevet njegov. Drugi put je došao i okačio jaknu na čiviluk. Onda su se opet pojavili talibani - njih 10. Jedan mi daje telefon. Popričao sam sa nekim mlađim momkom koji je dobro znao Engleski. Kaže mi:,"Ne možeš ovde da ostaneš, mnogo je opasno. Prespavaćeš kod mog oca..." Pomogli su mi da isteram bicikl napolje, prešli smo na drugu stranu puta i ubrzo bili u njihovoj bazi. Otac od tog momka sa kojim sam pričao preko telefona bio je komandant ove baze. Ugostili su me i sestili u sobu. Čak su me i pokrivali za spavanje. Kada je došlo vreme za spavanje, njih trojica su legla sa mnom, zagrljeni puškama.

U razgovoru za Informer pristio se i momenata kada nije mogao da drži bicklu u ravnoteži, kada zbog vetra nije uspeo da postavi šator, kada su ga pljačkali u Barseloni, kada je upao u ledenu pukotinu i jedva izvukao živu glavu...

A, onda je našim čitaocima za kraj razgovora, imao da poruči samo jedno:

- Uvek guram hrabro, samo napred, ma koliko teško bilo. Vodim se onom izrekom "Sreća prati hrabre".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.