Srbi zaluđeni onlajn kupovinom! Lakši način kupovine ubrzano je u porastu u Srbiji, a evo koliko smo novca potrošili tokom prošle godine

Kupovina putem interneta u Srbiji ubrzano raste. U trećem tromesečju 2024. godine se za 49,5 odsto više pazarilo onlajn nego u istom periodu lane, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Građani su obavili 22,2 miliona kupovina na internetu karticama i elektronskim novcem. Tokom ta tri meseca potrošili su u različitim valutama oko 645 miliona evra. Govoreći o razlozima za ovaj trend rasta, Marko Dragić, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ukazuje da je onlajn kupovina mnogo brža, lakša i jednostavnija.

 

- Ne oduzima mnogo vremena kao odlazak u fizičku prodavnicu, i već je ušla u rutinu potrošača - kaže Dragić i dodaje:

- Veća je i edukacija građana kada je u pitanju kupovina preko interneta. Oni znaju da imaju pravo da u roku od 14 dana od kada su primili robu vrate proizvod prodavcu ukoliko su se predomislili i to bez navođenja razloga. To je izvesna pogodnost u odnosu na kupovinu u fizičkim radnjama, gde to mogu da urade samo ako je to omogućeno poslovnom politikom trgovca.

Foto: Shutterstock

Prema podacima NBS, više od dve trećine ili 68,3 odsto onlajn kupovina realizovano je u domaćoj valuti, ali to ne obuhvata kupovine plaćene pouzećem robe, s obzirom na to da NBS ne raspolaže tim podacima. Kupovine obavljene u dinarima zabeležile su rast od 52,3 odsto, dok je njihova vrednost uvećana za 54,5 procenata u odnosu na treći kvartal 2023. Broj transakcija u evrima zabeležile su veliki skok od 70,9 procenata, a vrednost je veća za 46,2 odsto. Ključni uticaj na porast kupovina u ovoj valuti, verovatno je imala jedna strana platforma, koja nudi robu po povoljnijim cenama, a koja doživljava ekspanziju upravo u poslednjih nekoliko meseci. Na njoj se, takođe, može pazariti i u dinarima, pa potrošači mogu da koriste različite kartice i valute koje im odgovaraju.

Kupci treba da znaju i da se odredbe Zakona o zaštiti potrošača primenjuju jedino za kupovinu kod registrovanih trgovaca na teritoriji Srbije. Strane platforme imaju svoju poslovnu praksu, a u odnosu na to kako rešavaju probleme do kojih dolazi prilikom kupovine zavisi i njihova reputacija. Sa porastom onlajn šopinga povećava se i broj neregistrovanih trgovaca u našoj zemlji, a sa tim i zloupotreba i prevara, pa potrošači moraju da budu oprezni. Ukoliko pazare kod prodavaca koji rade na "crno" neće moći da ostvara svoja prava u situacijama kada dođe do nekog problema.

Foto: Shuterstock

U udruženjima potrošača kažu sa je u internet trgovini najveći problem upravo kupovina preko društvenih mreža od prodavaca koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre (APR). Kupci su naručili jedan proizvod, a dobili neki drugi, ili u stvarnosti on nije kao na slici, nije odgovarajućeg kvaliteta koji je naveden, kupljenu robu ne mogu da vrate ili zamene, ili ona uopšte nije stigla - ovo su samo neke od teškoća sa kojima se suočavaju građani koji kupuju od prodavaca na crno.

- Ove probleme kupci imaju i sa registrovanim prodavcima, ali oni mogu da ostvare svoja prava - objašnjava Dragić i dodaje:

- Potrošači koji pazare od trgovaca koji rade na "crno", to čine na sopstveni rizik, jer u tim situacijama odredbe Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se primene. Prodaja na "crno" treba da se prijavi inspekciji i da se podnese tužba za naknadu štete ukoliko je moguće identifikovati osobu koja je prodala robu. Međutim, retko ko se upušta u to, uglavnom svi odustaju.

Prodavci koji trguju putem interneta, prema Zakonu o elektronskoj trgovini, obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu naznače poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove. Kada onlajn prodavac poseduje sve te podatke, i ukoliko su tačni smatra se da posluje u skladu sa zakonom. Prilikom kupovine, u toj situaciji, primenjuju se odredbe Zakona o zaštiti potrošača. Treba imati u vidu i da je poslovanjem onlajn trgovaca na "crno" oštećena i država zbog neplaćenog poreza, a oni istovremeno predstavljaju i nelojalnu konkurenciju svima koji rade u skladu sa zakonom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.