40.000 beba se rodi pre vremena: Odeljenja neonatologije prioritet u zdravstvenim centrima širom zemlje

Svaka deseta beba u svetu, pa i našoj zemlji, rodi se pre termina i njena borba za život počinje odmah.

Prema rečima dr Katarine Lazić iz beogradskog Instituta za neonatologiju, oko 15 miliona dece godišnje dođe na svet pre 37. gestacijske nedelje, od čega milion ne preživi. U Srbiji se godišnje pre termina rodi nešto više od 4.000 beba! Za njih sedam od 10 potrebna je intenzivna neonatalna podrška lekara i roditelja, uz odgovarajuću medicinsku opremu, pa je zato potreba u Institutima za neonatologiju velika.

Prevremeni porođaji, upozoravaju u Unicefu, uzrokuju 60 odsto smrti novorođenčadi i 42 odsto smrti dece mlađe od pet godina. Ova organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije nastavila je kampanju "Tako mali da bi u srce stali", kako bi prikupila sredstva za modernizaciju i opremanje neonatalnih jedinica. Ukazuju i da je nabavka inkubatora, respiratora, aspiratora i fotelja "koža na kožu" ključna za povećanje stope preživljavanja i omogućavanje najboljih uslova za rast i razvoj prevremeno rođenih beba.

S obzirom na to da je u pitanju najosetljivija populacija, njihovo lečenje je veoma zahtevno, kaže dr Lazić:

Foto: UKC Kragujevac

 

- Da bi se postigli optimalni rezultati u lečenju i najviši stepen preživljavanja i kvalitet života, neophodno je da u svakom momentu budu obezbeđeni visoki stručni kadar, oprema, prostor i prateći uslovi, uključujući primenu najnovijih metoda u monitoringu, dijagnostici, lečenju i nezi.

Sagovornica dodaje da mnogobrojna istraživanja pokazuju kako su šanse za preživljavanje i oporavak prevremeno rođenih znatno veće ako u tim, ranim danima, po stabilizaciji kliničkog stanja ostvaruju bliski kontakt sa majkom "koža na kožu" i hrane se njenim mlekom.

- U savremenoj neonatologiji primenjuju se principi porodično orijentisane nege. Prisustvo i ohrabrivanje porodice da boravi uz svoje prevremeno rođeno dete, kao i omogućavanje bliskog kontakta, dovode do toga da bebe brže uspostavljaju kontrolu nad samoregulacionim mehanizmima (toplota majčinog tela savršeno reguliše bebinu temperaturu tela, ritam otkucaja srca i disanja postaju stabilniji, kao i nivo šećera u krvi). Bebe brže dobijaju na težini i skraćuju boravak u bolnici.

Jedinice za intenzivno lečenje i negu novorođenčadi postoje u devet zdravstvenih ustanova u Srbiji - Institutu za neonatologiju Beograd, UKC Srbije - GAK Višegradska, Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", Univerzitetskoj dečjoj klinici "Tiršova", GAK Narodni front, Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodina, UKC Vojvodina - GAK Betanija, UKC Kragujevac - na klinici za pedijatriju, UKC Niš, takođe klinici za pedijatriju.

- U ovim jedinicama leče se i neguju najugroženija prevremeno rođena i bolesna novorođenčad. Jedinice intenzivne nege odgovorne su ne samo za decu koja se rode u njihovom gradu već i iz celih regiona, odnosno iz porodilišta koja ka njima gravitiraju. Unapređenje kapaciteta ovih jedinica prioritet je naše saradnje i Ministarstva zdravlja duži niz godina - kažu u Unicefu.

Uloženo 80 miliona

Od 2017. kroz saradnju Unicef i Ministarstva zdravlja uloženo je više od 80 miliona dinara u opremanje neonatalnih jedinica širom zemlje i dodatne obuke. Situacija se poboljšala, ali je, slažu se stručnjaci, neophodno nastaviti akciju.

Aktuelna kampanja posvećena je nabavci nedostajućih, a neophodnih aparata, kao i obnavljanju postojeće medicinske i opreme za porodično orijentisanu razvojnu negu. Ova oprema biće usmerena na sve jedinice intenzivne nege i lečenja beba, a prvenstveno u Kragujevcu i Nišu, koji pokrivaju velika područja.

Inače, stope smrtnosti novorođenčadi u Srbiji beleže stalni pad - sa 4,63 na 1.000 beba u 2010. godini na 3,06 u 2023. Značajan pozitivni pomak primetan je posebno u oblasti grada Niša, gde je smrtnost smanjena sa 7,14 u 2021. na 3,89 u 2023. godini.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.