Strast, ljubav i samospoznaja: Važni uvidi o ljubavi i međuljudskim odnosima sa Gocom Tržan!

Jedna od najvažnijih tema u ljubavnim odnosima jeste pitanje: da li je ljubav dovoljna za strast? U emisiji "Ako progovorim" na televiziji K1, sa Gocom Tržan razgovarale su profesorka dr Maja T. Iskjerdo, književnica Vesna Dedić i psihoterapeutkinja Snežana Čekić. One su podelile svoja razmišljanja, iskustva i stručne uvide o ljubavi, strasti i međuljudskim odnosima.

Vesna Dedić: "Strast je najlepše što ti se može desiti!"

Književnica Vesna Dedić govorila je u emisiji "Ako progovorim" na televiziji K1 o značaju strasti u vezama i njenom odnosu prema ljubavi:

- Ako je osoba koja je u vama probudila strast zdrava ličnost, kulturan i zreo čovek, ta strast može prerasti u ljubav. Međutim, ako shvatite da određeni trenuci ili životne okolnosti nisu povoljne, možete odlučiti da prekinete odnos i nastavite divnu prijateljsku komunikaciju. S druge strane, ako doživite strast s osobom koja ima neki poremećaj ličnosti, često narcisoidni, tada postajete žrtva koja lako može upasti u zamku - objasnila je Vesna i dodala:

- Ne bih isključila strast kao dobar početak veze, ali pod uslovom da se dogodi sa zdravom osobom. S druge strane, ne bih išla ni u krajnost da svakoga treba detaljno analizirati, ko je i šta je, jer mi je to pomalo bljutavo. Ni to mi nije uslov za sreću. Ne mislim da je zdravo biti u vezi u kojoj su duša i telo potpuno ravni - mora da postoji uzbuđenje i radost. Strast je najlepše što može da vam se dogodi.

- Mi u ljubavi često tražimo spas - nastavila je Vesna.

- Međutim, ni najveća ljubav neće nam doneti strast ako pre nje nismo izbacili gorčinu iz sebe. Ako u odnos ulazimo s gorčinom, očekujući da će ljubav rešiti sve naše probleme, mi od partnera pravimo žrtvu. A ako i partner nosi gorčinu u sebi, onda će on od nas napraviti žrtvu. Kada dve ogorčene osobe zasnuju porodicu i imaju decu, to je tek velika tragedija. Vrlo često ljudi, tražeći ljubav, podršku i oslonac, biraju partnere, prijatelje ili menjaju posao, a nisu se prethodno suočili s gorčinom u sebi.

Foto: Printscreen/K1

- Moja najbezuslovnija ljubav je moja ćerka. Kroz roditeljstvo sam naučila da rastem, da verbalizujem osećanja koja ranije nisam umela da iskažem, i shvatila sam da nije sramota biti topao i tražiti ljubav, a ne očekivati je. Takođe, kroz život sam shvatila da, kada ste srčani, često ulazite u konflikte i razočaranja jer sebe stavljate u situaciju da budete s ljudima koji nisu jednako srčani ili spremni da pruže toliko ljubavi koliko vi dajete. A ja sam, očekujući tu potvrdu vrednosti, često ostajala razočarana.

Vesna je podelila svoje viđenje ljubavi kroz pisanje, otkrivajući snagu i važnost srčanosti:

- U svim mojim romanima bile su prisutne tužne ljubavi, toksični odnosi, agresija. Međutim, u svom poslednjem romanu Boli pesme kraj, odlučila sam svesno, pa makar i po cenu da roman ne bude uspešan, da uključim jednu priču o velikoj, večnoj ljubavi. Pisala sam je prema ispovesti žene koja je doživela takvu ljubav. Čitateljke su mi rekle da im je ta priča ostavila najjači utisak, da su podvlačile rečenice i nalazile u njoj recept za sreću. Mislim da je volja najskuplja srpska reč. Ako imaš volju i pronađeš snagu da budeš srčan, to će zaista biti trenutak zaljubljivanja. Pustite šta drugi ljudi misle i u koji mulj žele da vas povuku, fokusirajte se na svoju srčanost i radost, i biće lepo.

Na pitanje da li se zbog ljubavi treba žrtvovati, Vesna odgovara:

- Ne mogu da kažem da sam se žrtvovala, ni kao majka, a kamoli u vezama. Uvek sam odbijala sve, čak i da se pretvorim u žrtvu roditeljstva. Mislim da pre nego što povisimo glas na bilo koga – bilo da je to dete, partner, muž, šef ili kolega - treba dobro da razmislimo o tome koliko možemo da uvredimo tu osobu. Svaka uvreda oduzima deo ljubavi koji je neko gajio prema nama. Smatram da je ljubav zapravo pristojnost, dobra namera, poštovanje prema toj osobi, i poljubac sa nekim ko ti ne umanjuje samopoštovanje. Ljubav je ono što ti uliva poverenje u ceo život.

Prof. dr Maja T. Iskjerdo: "Strast i ljubav nisu isto."

Profesorka dr Maja T. Iskjerdo objasnila je razliku između strasti i ljubavi:

- Strast je čista hemija. Ona se javlja kada se nervni sistemi prepoznaju i telo počinje da luči hormone koji nas uvode u stanje 'ludila'. Međutim, strast često prolazi, a mi shvatimo da ta osoba nije ono što smo zamislili. Ljubav je, s druge strane, ono što donosi mir i sigurnost.

Ona je dodala da je strast korisna dokle god je samo deo ljubavi:

- Kad je strast deo ljubavi, ona donosi mir. Ako je sama za sebe, vodi ka nemiru i anksioznosti.

Foto: Printscreen/K1

Šta je ljubav?

Na ovo pitanje dr Iskjerdo je dala jasan odgovor:

- Ljubav je kada vas neko prihvata bez želje da vas menja. To je osoba koja vas podržava u svakom trenutku i s kojom osećate ljubav na svim nivoima.

Psihoterapeut Snežana Čekić: Za mene je ljubav odnos sa podržavajućim muškarcem

Psihoterapeut Snežana Čekić podelila je svoje viđenje ljubavi i važnosti međusobne podrške u odnosima:

- Dokle god je strast samo sastavni deo ljubavi, tada ona donosi mir. Međutim, kada strast postane samo strast, ona na duže staze donosi nemir.

- Za mene je ljubav odnos sa podržavajućim muškarcem, onim koji neće imati kompleks zbog žene pored sebe, već će biti ponosan na nju. U zdravoj vezi nema konkurencije, već uzajamnog podržavanja sa obe strane.

Foto: Printscreen/K1

Šta znači "podržavajući muškarac"?

- To je neko ko će te podržavati u uspesima i neuspesima, ko će ti iskreno reći kada nešto nije u redu, i ko će biti uz tebe u svakom trenutku,” zaključila je Snežana Čekić u emisiji "Ako progovorim" na K1 televiziji.

Program televizije K1 pratite na kablovskim operaterima: mts (kanal 111), Supernova (kanal 11), Orion (kanal 7) i Hipernet (kanal 8). Emisiju „Ako progovorim” možete gledati i na YouTube kanalu K1 televizije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.