Gde završe pošiljke koje niko ne uzme, a ima ih godišnje 50.000?

Javna prodaja neisporučenih paketa u Pošti nije neobična pojava. Kažu da oko 50.000 paketa godišnje nikada ne dođe do vlasnika. Ekipa Beogradske hronike dobila je ekskluzivnu priliku da uđe u prostor gde se šest meseci, do javne prodaje, čuvaju neisporučene pošiljke.

Alat, nakit, garderobu, igračke, patike i mnoge druge stvari, koje vam ne bi nikad pale na pamet, možete da kupite na javnoj prodaji po cenama koje su malo je reći - simbolične.

Reč je o sadržaju pošiljaka koje nikada nisu isporučene. Ima korišćenih stvari, ali mahom je reč o novim.

Cene variraju od 10 dinara, koliko koštaju najjeftiniji proizvodi, pa sve do 500, koliko su najskuplji.

- Sam postupak oko neisporučivih pošiljaka je upravo regulisan zakonom o poštanskim uslugama. Naprosto, pošiljka koja ne može da bude uručena pošiljaocu i zatim se vrati, ne može da bude uručena ni primaocu, odlaže se teritorijalno u okviru naših radnih jedinica i tu se vrši komisijsko otvaranje svake od pošiljaka -  kaže Bojana Nikolić, direktorka usluga u "Pošti Srbije".

Javna prodaja se organizuje najmanje jednom godišnje ili češće ukoliko se za to ukaže potreba u sedištima radnih jedinica. Kada, o tome se građani informišu na sajtu Pošte Srbije, gde mogu da vide i spisak artikala sa cenama. 

- Ono što je interesantno je da je taj rok čuvanja pošiljaka 6 meseci, a može da bude i duži. Kvarljiva roba se automatski uništava. Deo pisanih saopštenja koji ne može da bude uručen se uništava. Među pošiljkama se vrlo često nalaze i zabranjeni predmeti, kao i dokumentacija, odnosno lične isprave. Po zakonu smo dužni da lične isprave uručimo nadležnim organima kao i zabranjene predmete i to uspešno radimo - kaže Nikolićeva. 

Kupci na ovakvim javnim prodajama su uglavnom mladi ljudi do 30 godina koji prate internet. 

Sledeća javna prodaja neisporučenih paketa je u Šapcu 27. i 28. januara, a pravo da kupuju imaju sva fizička i pravna lica.