Najskuplja kuća u Beogradu vredi milione! Sve više ljudi kupuje nekretnine u Srbiji

U trećem kvartalu 2024. godine tržište nepokretnosti Republike Srbije poraslo je za 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj transakcija viši za šest odsto, a najskuplja nekretnina kupljena je u Beogradu po ceni od 4.000.000 evra.

Na samom kraju 2024. godine, ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti iznosila je 1,8 milijardi evra, dok je kupoprodajnih ugovora bilo 31.138.

Od ukupno 1,8 milijardi evra, 432,7 miliona dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Naravno, prodaja stanova zauzela je najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti, i to 1,02 milijardi evra, uz učešće od 59 odsto prometovanih vrednosti.

Za kuće izdvojeno je 153,4 miliona, što označava devet odsto ukupne vrednosti, a za građevinsko zemljište izdvojeno je 111,9 miliona evra ili 7 odsto.

Kada govorimo o poljoprivrednom zemljištu, za takav tip izdvojeno je 74,9 miliona evra, to jest četiri odsto od ukupne vrednosti, 64,9 miliona evra, takođe četiri odsto za poslovne prostore.

Deset odsto prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, samim tim je ta cifra povećana za tri procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Građani Srbije kredite su uglavnom koristili kako bi kupili stanove, tako da je 24 odsto kupovina realizovano na ovaj način, a u odnosu na isti period prethodne godine primećen je rast za 17 procenata.

U trećem kvartalu 2024. godine, broj kupoprodajnih ugovora značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu za 29,5 odsto, Nišu 29 procenata, Kragujevcu 15,9 odsto i Beogradu za 13,1 odsto.

Za stanove je u Beogradu u trećem kvartalu 2024. godine izdvojeno ukupno 526 miliona evra.

 

Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora u trećem kvartalu 2024. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu, ukupno njih 2.787.

Sa druge strane, najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 344,5 miliona evra.

Foto: RGZ

Kancelarija Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu je u trećem kvartalu 2024. godine dostavila je najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 450, vrednih 41,7 miliona evra.

Kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu dostavila je ugovore sa najvećim obimom vrednosti od 56,1 milion evra kroz 371 ugovor.

Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2024. godine dostavljenih od strane javnih beležnika je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i broj iznosi 681, dok sa ujedno najvećim obimom novčanih sredstava na delimično regulisanom tržištu sa oko 123,8 miliona evra.

Kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu je kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti od oko 26,5 miliona evra, a kancelarija Javni beležnik Malina Gojaković sa teritorije Osnovnog suda u Užicu je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti i to 171 ugovor u trećem kvartalu 2024. godine.

Kada je reč o cenama stanova, najviše su uočene u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat u Srbiji, po ceni od 11.811 evra i to u naselju Beograd na vodi.

Najveća suma koja je izdvojena za stan površine od 205 metara kvadratnih je 1.356.888 evra na istoj lokaciji.

Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Savski venac za 4.000.000 evra, a najskuplje garažno mesto u trećem kvartalu plaćeno je 62.000 evra i nalazi se na teritoriji beogradske opštine Vračar.

Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda izrađuje se na osnovu podataka Registra cena nepokretnosti i predstavlja uvid u celokupno tržište nepokretnosti u Republici Srbiji.

Izveštaj omogućava objektivan i sveobuhvatan uvid u trendove na tržištu nepokretnosti u Srbiji i može biti koristan za investitore, kupce i prodavce i ostale učesnike na tržištu nepokretnosti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.