Slavimo velike svece: Veruje se da čine čuda - Da biste bili zaštićeni uradite jednu stvar

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Kiru i Jovanu, hrišćanskim svetiteljima koje vernici pamte kao čudotvorce.

Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu. Kir je najpre živeo u Aleksandriji i kao lekar lečio ljude i lekovima a i molitvom, navodi SPC.

 Pošto je tvrdio da bolesti napadaju ljude najviše zbog grehova, on je uvek upućivao bolesnike na pokajanjem i molitvu da bi tako povratili i telu zdravlje.

Kada je nastalo Dioklecijanovo (284 - 305) gonjenje hrišćana, Kir se udaljio u Arabiju gde je primio monaški čin. Ali kao što je bio čuven u Aleksandriji, tako se pročuo i u Arabiji, pa su ljudi i tu dolazili njemu za pomoć.

Društvo

Ovaj svetitelj je iz raja činio čuda: Izgovorite mu molitvu, a žene na jednu stvar treba da obrate pažnju

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Ignjatija Bogonosca.

11.02.2026

06:15

Društvo

Živeo razuzdano, pa postao svetitelj: Danas je veliki praznik

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Jefrema Sirina, najznačajnijeg crkvenog oca sirijske tradicije.

10.02.2026

06:15

Foto: Shutterstock

Čuvši za Kira, Jovan, tada rimski oficir u Edesi, došao je u Arabiju da ga vidi. Videvši se, oni su zavoleli jedan drugog kao brat brata, te su ostali zajedno da se podvizavaju. U to vreme mučena je neka Atanasiju hrišćanku, sa tri kćeri u gradu Kanopu. Kada su čuli za ovo Kir i Jovan su došli u Kanop da hrabre majku i ćerke, da ne otpadnu od vere. I zaista, blagodareći savetima ovih svetitelja, Atanasija je pretrpela sva mučenja i sa ćerkama je pogubljena zbog vere u Isusa Hrista.

Ćerke Atanasijine zvale su se: sveta Teoktista od petnaest godina, Teodotija od trinaest godina i Evdokija od jedanaest godina. Tada su mučitelji uhvatili Kira i Jovana pa ih, posle muka i tamnovanja, mačem posekoše, 311. godine. Njihova tela su sahranjena u crkvi apostola i jevanđeliste Marka.

Hrišćani veruju da su mnogobrojna čuda učinili ovi mučenici i za vreme života i posle smrti. Njihove mošti prenesene su za u vreme vladavine cara Arkadija u Rim.

Foto: Shuterstock

Prenos njihovih moštiju iz Kanoposa u Manutin praznuje se 28. juna (11. jula). Sveti Kiril, patrijarh aleksandrijski, molio se Bogu, da uništi mnogoboštvo u mestu Manutinu, gde se nalazio idolski hram. U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da se tada javio patrijarhu anđeo Božji i rekao mu, da će Manutin biti očišćen od mnogoboštva, ako on prenese na to mesto mošti svetog Kira i Jovana.

Patrijarh je to odmah i učinio: preneo mošti mučenika u Manutin i sagradio tamo crkvu u ime svetih Kira i Jovana. Hrišćani veruju da su se od moštiju ovih mučenika isceli od škrofula Amonije, sin aleksandrijskog gradonačelnika Julijana; neki Teodor od slepila; Isidor od Majuma izlečio se od truljenja crne džigerice; žena Teodora od otrovanosti; neki Evgenije od vodene bolesti, kao i mnogi drugi od drugih bolesti i muka. Njihove mošti prenete su iz Kanoposa u Manutin 412. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 31. januara i 28. juna po crkvenom, a 13. februara i 11. jula po gregorijanskom kalendaru.

Foto: pexels.com

Narodna verovanja i običaji

Vernici ih prizivaju u pomoć naročito pri nesanici, pri osvećenju vode, i jeleosveštenju.

Sveti Kir i Jovan smatraju se zaštitnicima bratske ljubavi, prijateljstva i iskrenog drugarstva. Veruje se da će priteći u pomoć svim onima čije je prijateljstvo stavljeno na iskušenja. Veruje se da će oni zaštiti sve koji se danas pomole.

Ovo su reči molitve:

"Čudesa svetih Tvojih mučenika, darovao si nam kao stenu neoborivu, Hriste Bože: Njihovim molitvama razori savete zlorečitih i osnaži žezal carstva, kao Jedini Blag i Čovekoljubac."

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.