Na današnji dan se čovek prvi put susreo sa Bogom! Na Sretenje Gospodnje obavezno idite po sveće, evo zbog čega

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas praznuju Sretenje Gospodnje, veliki hrišćanski praznik koji se obeležava u znak sećanja na trenutak kada je Bogorodica, četrdeset dana nakon rođenja Isusa Hrista, donela svog sina u hram. Osim toga, Sretenje je od 2001. godine Dan državnosti Republike Srbije.

U hramu su Bogorodicu i Isusa dočekali starac Simeon i proročica Ana, kći Fanuilova. Simeon, vođen Božjom promisli, prepoznao je u detetu Spasitelja i izgovorio reči koje su postale deo molitvi i liturgija:

"Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje..."

Ovaj praznik simbol je prvog susreta čoveka sa Hristom, a u narodu se doživljava kao dan susreta zime i proleća.

Narodna verovanja i običaji

Sretenje je bogato narodnim običajima i verovanjima.

Prema starim predanjima, devojke su na ovaj dan verovale da će prvi muškarac kojeg ujutru sretnu izgledati poput njihove srodne duše.

Osim toga, praznik je vezan i za predskazivanje vremena – ako tog dana pada kiša ili sneg, verovalo se da zima polako odlazi, dok sunčano vreme nagoveštava produžetak hladnih dana.

U duhu prazničnih običaja, domaćinstva pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite od negativnih uticaja. Posebno se preporučuje da se nekoliko sveća odnese u crkvu na osvećenje, a one se potom čuvaju u domu i koriste u trenucima nevolje.

Kada se neko iz porodice, ili domaća životinja razbole, te sveće se pale, a smatra se da njihov plamen u trenutku otklanja boljku.

Sretenje je ujedno krsna slava pojedinih porodica, a abadžije su ga prihvatile kao esnafsku slavu.

Ipak, praznik ima poseban značaj za srpski narod i zbog istorijskih događaja: 15. februara 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa u Orašcu, što ga je učinilo ključnim datumom u borbi za oslobođenje od osmanske vlasti.

Upravo zbog toga, od 2001. godine, Srbija ovaj datum obeležava i kao Dan državnosti.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.