"Uzmi me na svoje grudi i bežimo!" Beograd čuva tajnu najstarije ljubavne priče: Datira iz 19. veka

Beograd čuva tajnu prestoničkih Romea i Julije, čija je priča priča o zabranjenoj ljubavi zapisana u svakom kamenu glavnog grada.

Najstarija ljubavna priča Beograda datira iz 19. veka, a zabeležili su je Marinko Paunović i Branislav Nušić u svojim delima.

- Drugačije je to, kada se u jednoj romantičarskoj istoriji stavi naslov "Romeo i Julija". To nekako i ide - pisao je Nušić o ovoj ljubavi.

Đorđe Zagla, inače Makedonac, u Beograd je došao tokom Prvog srpskog ustanka, kao hrabar junak, dok je Badža, mlada bula, bila udara za starog Turčina i živela na Dorćolu, uvek zatvorena u kući sa visokom ogradom i s rešetkama na prozorima.

Sanja Đaković ispričala je kako smatra da se ova romansa dogodila oko 1806. godine, a kada su se ovi zaljubljeni ljudi prvi put videli i razmenili poglede, ne zna se tačno.

- Verovatno bi sve ostalo na tim pogledima i osmesima da Đorđe Zagla nije bio tako preduzimljiv. On je tražio način da iskaže svoje simpatije. Oboje su govorili turski, ali sresti se nisu mogli. Oboje su bili nepismeni, tako da nisu mogli da se dopisuju. A preko nekog posrednika ašikovati nisu mogli. Ipak, Zagla je rešio da u priču uvede posrednika. Bio je to njegov četvoronožni prijatelj, kučence. Prolazeći pored njene kapije, on bi bacio u dvorište neku hranu, da bi kuče naviklo da slobodno ulazi. Badža je shvatila šta on pokušava, dočekivala je psića, pomazila bi ga i nahranila. Tako je prva prepreka bila prevaziđena. U drugoj fazi tog udvaranja, Zagla je kučetu oko vrata vezao maramu i rešio da se posluži starim haremskim načinom udvaranja, koji je i Badža znala - ispričala je Sanja Đaković.

Foto: Shuterstock

Zagla je, jednom prilikom, umotao struk karanfila u maramu koju je vezao psu oko vrata i poslao ga kod Badže, što je ona shvatila kao poruku na haremskom rečniku "Znaj da si u mom srcu", na isti način odgovorila mu je stručkom nane,  koji poručuje "Davno na tebe mislim". Njgova sledeća poruka glasila je "Ti si moja, ti si samo moja!", a njen zadenut neven rekao je "I ti si moj dragi!".

Putem cvetnih poruka ljubavisali su i udvarali se, dok jednog dana Zagla nije poslao u marami komadić kreča.

"Il' me ljubi, il' me se okani" značilo je to.

Badža je na to, bolesna od ljubavi, svom dragom poslala par pramenova kose i time mu rekla "Uzmi me na svoje grudi i bežimo!".

Kao presudna poruka Zagle i Badže bilo je zrno pasulja i dalo "zeleno svetlo" za ulazak u njenu sobu tokom noći. Tako su počeli usmenu komunikaciju...

Kako se ova ljubavna priča završila, ostalo je nepoznato i dan danas se može samo nagađati.

- Šta se sve dogodilo sa Zaglom i Badžom, moglo bi se samo nagađati. Zna se jedino to da je Zagla umro u Beogradu 1847. godine u prilično poznim godinama. Za Badžu se ne zna ništa. Da li je uhvaćena u preljubi, pa je bila kažnjena ili je napustila Beograd... - ispričala je Sanja Đaković.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.