Internet prepun prevara! Opasnost vreba i iz nagradnih igara

Iz dana u dan svedoci smo brojnih internet prevara. Od navodnog obaveštenja da imamo pošiljku koju možemo pratiti klikom na link, ili da nismo uplatili račun za omiljeni serijski program, hitno odgovorimo na neverovatnu ponudu za posao, ili mogućnost da zaradimo investirajući u akcije velikih kompanija koje nam „nude“ poznate ličnosti iz sveta sporta ili umetnosti...

Sve do toga da nam poslovni klijent "pošalje" neverovatnu ponudu. Sa napretkom veštačke inteligencije, internet prevare dobijaju sve „savršeniju“ formu. Postaju izuzetno suptilne, teško se prepoznaju, i deluju u pravom smislu, kao verodostojan „mamac“ da veliki broj ljudi klikne na njih.

Zloupotreba informacionih tehnologija ima dalekosežne posledice i zato je oprez i dobra informisanost, tj. digitalna pismenost ključ u suzbijanju širenja sumnjivog i zlonamernog sadržaja.

Šta je phishing ili "pecanje"?

Sajber kriminalci služe se različitim metodama, alatima i kanalima kako bi protivpravno

pribavili novac, ukrali nečiji identitet ili ostvarili određenu korist. Phishing predstavlja jedan
od najvećih sigurnosnih rizika iz oblasti informacione bezbednosti, a elektronska pošta, kao mehanizam za krađu podataka, kredencijala i uopšte kompromitovanje podataka korisnika,
jedan je od najčešće korišćenih.

Krajnji cilj je da se od korisnika koji se „upecao“ ukradu finansijska sredstva sa bankovnih računa, da se navedu na kupovinu nepostojeće robe/usluge, da se zloupotrebe podaci sa ličnih dokumenata ili bankovnih kartica i dr.

Gde sve možemo naići na internet prevaru ili phishing?

Na našem telefonu ili računaru, najčešće u vidu SMS-a, e-mail, video igrica, oglasa ili četa na
društvenim mrežama.

Postavlja se pitanje – kako sa sigurnošću možemo da utvrdimo da je neki sadržaj internet
prevara?

- Prvo i osnovno, pre ulaska u detaljnu proveru svih informacija, važno je da se na sumnjivi
sadržaj ne klikće, ne unose podaci – poput imena, prezimena, broja lične karte, adrese,
skeniranja pasoša, korisničkog imena, lozinke i slično. Sajber kriminalci pokušavaju da izvrše
pritisak tako da su ovakve poruke najčešće naslovljene sa: „hitno“ „važno upozorenje“
„poslednja prilika“ „velika akcija“.

- Potom gledamo ko šalje, proveravamo da li je e-mail verodostojan ili kontakt telefon, nakon
toga važno je da sve informacije proverimo, na primer na sajtu kompanije koja služi kao
„mamac“ ili kroz direktnu komunikaciju sa brendom putem različitih kontakt formi. Ovakve
poruke su često generičke, gramatički neispravne, sadrže čudne linkove ili priloge.

- Većina internet prevara koristi video ili foto materijal generisan veštačkom inteligencijom,
najčešće kada su u pitanju reklame na društvenim mrežama koje vam nude razne proizvode
poznatih brendova na popustima čak i do 90%, zdrava ekonomska logika kaže da to ne može
biti slučaj tako da je i kontekst jako važno uzeti u obzir.

- Jednostavnom pretragom na internet pretraživačima lako se može proveriti verodostojnost
ponuda i da li je u pitanju internet prevara.

Ukoliko neko ipak postane žrtva internet prevare, šta treba da uradi?

Ako postoji sumnja da ste ugroženi na bilo koji način, da će podaci biti zloupotrebljeni, u
zavisnosti od vrste prevarne radnje, važno je da kontaktirate nadležnu banku i postupite po
njihovim uputstvima, promenite lozinke na vašim nalozima, kao i da se javite nadležnoj
ispostavi Ministarstva unutrašnjih poslova, specijalnom odeljenju za Visoko-tehnološki
kriminal kako biste dobili sve neophodne informacije.

Nekoliko saveta kako uspešno da prepoznate lažnu nagradnu igru možete pročitati i na
sledećem linku: https://www.nis.rs/blog/upozorenje-na-lazne-nagradne-igre/.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Kalesu

pre 9 meseci

Zapravo nije mnogo komplikovano: ne treba biti alav, glup i brzoplet, već oprezan i malo koristiti mozak. Sve, što vam deluje neobično primamljivo je sumnjivo i to sa debelim razlogom, a čim vam još i traže podatke o tekućem računu i(li) iz lične karte - bežite odatle!!! Niko nije nateran da bude prevaren, već je prevaren jer je na to dobrovoljno pristao!

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari