EVO KAKO NAS TRUJU! Viršle pune aditiva i vode, a meso samo u tragovima!

Kada nesavesni proizvođač želi da uštedi, on smanjuje količinu mesa, a stavlja više vode, i onda mu treba i više aditiva zbog čvrstine i boje viršle

Svaka viršla sadrži u sebi najmanje deset aditiva, sakrivenih iza onih svima dobro poznatih E brojeva, za koje, međutim, obični potrošači apsolutno ne znaju šta predstavljaju i šta se iza njih krije.
Zaštitnik potrošača pomaže vam da rastumačite oznake ispisane na deklaracijama svih viršli na našem tržištu (E452, E407, E412, E415, E466, E262, E315, E621, E120, E250...)

Dva načina prevare

Dr Stevan Blagojević, tehnički rukovodilac laboratorije Instituta za opštu i fizičku hemiju, za Zaštitnik potrošača objašnjava da u ovoj vrsti proizvoda nije problem u samim aditivima već koliko ih ima i kako su korišćeni.

- Postoje dva scenarija za problematične proizvode, prvi je da neodgovorni proizvođač zbog cene, koja je znatno niža, koristi aditive koji su isključeni sa liste. Dakle, radi se o zakonskom prekršaju. Drugi scenario, koji je realniji, jeste da se, recimo, želi smanjenje udela mesa u viršlama na račun vode, i zato je potrebno više emulgatora i stabilizatora da bi viršla i dalje bila čvrsta. Ili, ako je meso tamno od stajanja, dodaje se više boje i u tim svim kombinacijama koje su krajnje neprofesionalne može se ući u zonu kada neki aditiv ima veću koncentraciju od dozvoljene - navodi dr Blagojević.

Kako kaže naš sagovornik, imajući sve prethodno u vidu, najvažniji su kontrola i sistem kvaliteta u samoj proizvodnji i odgovornost proizvođača, kao i u svakom drugom poslu.
On, međutim, konstatuje da se prehrambena industrija danas teško može zamisliti bez aditiva.
- To jesu strane supstance, koje se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva, već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, koji zavisi od načina i količine upotrebe - objašnjava Blagojević.

22 kategorije

Postoje 22 kategorije, funkcionalne grupe aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...) u zavisnosti od tehnološke funkcije koju imaju u namirnicama. Na pozitivnoj listi se nalazi 314 supstanci ili grupa supstanci, što znači 314 E brojeva.
Aditivi koji se koriste u EU imaju prefiks E ispred internacionalno ustanovljenog broja. Proizvođač mora da označi kategoriju i E broj ili naziv aditiva (na primer: konzervans natrijum-benzoat ili konzervans E211). Za svaki aditiv određuje se dnevno prihvatljiva količina unosa.