DERIKOŽE! BANKAMA NIKAD DOSTA NAŠIH PARA: Na minus uzimaju i kamatu i proviziju!

Mnoge banke naplaćuju naknadu za odobrenje dozvoljene pozajmice u vrednosti od jedan odsto na odobreni iznos. Budite oprezni, to je nasjkuplji vid bankarske pozajmice, upozoravaju stručnjaci

Dozvoljeni minus, pozajmica koju građani Srbije najradije uzimaju od banaka, osim toga što ima najnepovoljnije kamate, podrazumeva i plaćanje provizije za odobrenje. U zavisnosti od banke do banke vrednost provizije se uglavnom kreće oko jedan odsto od iznosa pozajmice. To znači da za dozvoljeni minus dvostruko plaćamo - prilikom odobrenja, plus redovnu kamatu koja se na godišnjem nivou kreće od 20, pa do neverovatnih 38 odsto.

U praksi to znači da ako vam banka odobri dozvoljeni minus u vrednosti od 50.000 dinara, u startu joj plaćate već 500 dinara. Većina banaka koje naplaćuju taj namet obezbedila se donjom granicom provizije, pa koliko god mali dozvoljeni minus da uzimate (10.000, 20.000), moraćete da im platite 300 dinara na ime naknade.

Halk banka prednjači s provizijom od dva odsto, a u Kredi agrikolu ne plaća se klasična provizija, već osiguranje u iznosu od 375 dinara, jednokratno.

Stručnjaci finansijskog portala "Kamatica" upozoravaju da je minus po tekućem računu najskuplji vid kreditiranja građana, te je neophodno da ukoliko ga koristite, činite to s velikom opreznošću i dobrim poznavanjem troškova takvog načina kreditiranja.

- Prvo pitanje koje treba postaviti službenicima banke jeste da li se plaća naknada za odobravanje dozvoljenog minusa. Ona može iznositi do nekoliko stotina dinara u nekim bankama, ali se u većini banaka ne naplaćuje. Detaljno se raspitajte u svojoj banci o efektivnoj kamatnoj stopi na korišćenje minusa po tekućem računu i ne ustručavajte se da promenite banku ukoliko je efektivna kamatna stopa za korišćenje minusa niža u drugim bankama. Imajte u vidu da se kamata na korišćeni dozvoljeni minus obračunava na dnevnom nivou i da vam je u interesu da što kraće koristite minus. Svaki svoj prihod koristite za pokrivanje iskorišćenog dozvoljenog minusa, jer ćete znatno smanjiti troškove kamate.

S obzirom na zvanične podatke koji govore da banke sve više zarađuju na provizijama, a sve manje na kamatama, ni ovaj namet ne treba da nas čudi. Dejan Gavrilović, predsednik udruženja "Efektiva", kaže da banke sve češće naplaćuju razne druge "usluge" koje nude.

- Razne provizije za obradu kredita, prevremenu otplatu i administriranje kredita, sve to je izričito zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima, član 1065, ali korisnici bankarskih usluga nemaju nikakvu zaštitu, pa banke to koriste radi dodatne zarade. NBS bi mogla nešto da uradi, da traži izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kako bi bilo jasno definisano da banke ne smeju da naplaćuju ništa više sem kamate, u koju treba da uračunaju sve svoje troškove - kaže Gavrilović.