RAZOTKRIVANJE! Srpski marketi drže prejake cene, JEDEMO NAJSKUPLJU "MILKU" U REGIONU!

Uporedili smo koliko košta osam različitih proizvoda u Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni u odnosu na cene u srpskim marketima. Ispostavilo se da su razlike simbolične

Srbi piju najjeftiniju "koka-kolu", ali zato jedu najskuplju "milku" s lešnicima u regionu. Osim čokolade, kod nas je najskuplja i "hipp" kašica za bebe sa ćuretinom, za koju treba izdvojiti 233 dinara, dok je u Mađarskoj 45 dinara jeftinija.

Zaštitnik potrošača uporedio je srpske cene osam proizvoda različitih namena sa onima u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Bosni. Sudeći prema rezultatima, razlike u cenama nisu toliko drastične da bismo se uputili kod komšija u šoping. Pravila nema, kod nas su neki proizvodi istih proizvođača jeftiniji, a neki skuplji nego u komšiluku.

Kao što smo napomenuli, "milka" čokolada sa celim lešnicima kod nas drži najjaču cenu - košta 158 dinara. Hrvati za nju treba da izdvoje dinar manje, ali zato je u Mađarskoj možete kupiti za 99 dinara (259 forinti).

Ispostavilo se da je "kolgejt" pasta za zube kod nas značajno jeftinija, ali je zato "nivea" gel za tuširanje jedino skuplji u Mađarskoj. Poredeći cene krema "nutela" nalazimo se u zlatnoj sredini - skuplji smo od Slovenije i Bosne, ali jeftiniji od Hrvata i Mađara.

Italijanske "barila" špagete nas svrstavaju u vrh liste, jer je ova testenina skuplja samo kod Mađara, dok u zemljama eks-ju košta nekoliko desetina dinara manje. Na listi se našla i tunjevina "rio mare", koja je skuplja samo kod Hrvata.

Ipak, tamo gde i  postoje razlike, ispostavilo se da su one neznatne, te je sve manje razloga (ukoliko zanemarimo razlike u kvalitetu) da se prelazi granica kako bismo napunili frižider i snabdeli sa kućnom hemijom.

Ono za šta se isplati otići u šoping van granica Srbije jesu obuća, odeća i tehnika. Ovi proizvodi istih proizvođača u Srbiji su znatno skuplji nego u regionu i nekim zemljama Evropske unije. Istu robu plaćamo skuplje jer domaći trgovci tvrde da najam lokala plaćaju više, a i broj obaveznih nameta je znatno veći.

Međutim, ispostavilo se da su trgovačke marže na ove proizvode u Srbiji ogromne. Iako su ti podaci strogo čuvana tajna, nezvanično se tvrdi da se na neke stvari trgovci ugrađuju čak i 100 odsto.

- Ukoliko je neka roba na akciji, tu je marža oko pet odsto, i tu nema nikakve zarade. Ne tehničke uređaje, prodavci se ugrađuju i do 80 odsto. Marža na hranu i kućnu hemiju je uglavnom od 20 do 25 odsto. Daleko veći problem je sa garderobom, gde je marža 40 odsto, a ako govorimo o brendiranim stvarima, ona doseže i 70 procenata. Tu cifru prelaze prodavci luksuznih proizvoda, poput parfema, skuplje kozmetike, stranih pića... - kaže dobro obavešten izvor Zaštitnika potrošača i dodaje da se trgovci ne libe dobre zarade kada je reč o bebi opremi.

Stručnjaci smatraju da su kod nas marže velike zbog nedostatka konkurencije.

- Od 2001. u Srbiju je ušlo više trgovinskih lanaca i sa dolaskom svakog od njih očekivali smo situaciju da se snižavanjem cena bore sa ostalima za kupce. To se nije dogodilo, jer je konkurencija i dalje nedovoljna. Svi koji dođu ovde postaju jedna od malobrojnih firmi sa dominantnim položajem, pa određuju cene kako to njima odgovara - tvrdi profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.

Ono što nas čini znatno jeftinijom zemljom za život jesu cene struje i gasa, a jeftiniji je i javni prevoz.

POGLEDAJTE UPOREDNE CENE PROIZVODA U REGIONU