I BANKOMATI SU LEGLO ZARAZE, NIKO IH NE ČISTI: Kako da izbegnete virus kada podižete novac

Budući da još uvek nije uvedeno čišćenje ATM mašina od strane nadležnih državnih organa ili banaka, pojedinci koji zasigurno ne mogu da izbegnu podizanje novca ni u ovom trenutku, na raspolaganju imaju tri opcije

Predmeti koje koristimo ili držimo svaki dani, a koji su leglo bakterija, svakako su mobilni telefoni, držači u autobusu, novac i bankomati.

U jeku korona virusa, na ove stvari je potrebno obratiti još više pažnje, pa se građanima, između ostalog, predlaže onlajn plaćanje umesto plaćanja na šalterima banaka ili pošti, piše Telegraf Biznis.

Da li će keš vremenom nestati iz opticaja, pokazaće vreme, ali jedno je sigurno: dok ga koristimo, i dok koristimo bankomat kao sredstvo za podizanje novca, važno je da se maksimalno zaštitimo.

U Srbiji je već započeta dezinfekcija javnog prevoza, a primetno je i da mnogi privatnici, konkretno radnje s velikim protokom ljudi u toku dana, na svoju inicijativu uvode zaštitne rukavice za zaposlene i brisanje kvaka i drugih površina asepsolom.

Da li bi banke, odnosno nadležni organi, trebalo da reaguju i kada je reč o dubinskoj dezinfekciji bankomata?

Ono što svakako svi mi, kao pojedinci, možemo da uradimo jeste da pre pritiskanja tipki na bankomatu - ruke očistimo gelom za dezinfekciju, i da nakon upotrebe, poprskamo asepsol po njima.

Druga opcija je nošenje rukavica, a treća opcija upotreba maramice prilikom pritiskanja, budući da su mnogi prodajni objekti u deficitu s rukavicama.

Sada kada smo zatečeni u ovoj situaciji, više razmišljamo o prevenciji o potencijalnim rizicima, ali bakterije nataložene na bankomatima nisu novina. LendEDU studija je otkrila da je prosečna ATM mašina čistija od kvake na vratima MekDonalds restorana, ali prljavija od držača u njujorškom metrou.

Ovakav rezultat je alarmantan i u uobičajenim okolnostima, a posebno sada, kada među ljudima raste strah zbog korona virusa. Oni se pitaju, kako i da li, banke i ostale finansijske insitucije, čiste svoju opremu.

- Moja pretpostavka je da je sve i dalje veoma prljavo - kaže Majk Braun, ispred LendEDU organizacije.

Na pitanje kako to povezujemo s koronom, on odgovara: "Ovi podaci samo treba da služe kao upozorenje da je sve što svakodnevno diramo i koristimo, posebno novac, veoma prljavo i sadrži mnogo bakterija. Upravo zato, naša praksa uvek treba da bude održavanje higijene, što uključuje dezinfekciona sredstva za ruke".

Dakle, pranje ruku se ne odnosi samo na vreme pre i posle jela. Dejvid Tente, ispred ATM Industry Association, ne vidi bankomate kao više rizične od svega ostalog što diramo u današnje vreme, ali ni ne "potcenjuje" sve ono štetno što se na njima nalazi.

Dodaje i da je problem s čišćenjem bankomata i prostorija banaka, od strane osoblja, samo delimično rešen, jer oni nisu u stanju vremenski i fizički da revnosno, posle svakog klijenta, brišu opremu. Tu nastupa naša kolektivna svest o uvođenju preventivnih mera i zaštiti sebe i drugih.

Neki proizvođači ATM mašina iz SAD nude vodiče o održavanju opreme u doba pandemije, što je svakako od koristi, ali u kojoj meri?

Ovo je nova situacija za sve, pa i za banke, tako da ni one ne mogu sa sigurnošću da tvrde da postupaju ispravno. Pioneer Federal Credit Union banka, iz države Ajdaho, i pre nastupanja korona virusa na svom tlu, preduzela je zaštine mere, jer je videla kakvo je stanje u drugim saveznim državama.

Fokus su stavili na mobilno i video bankarstvo, odnosno na ITM mašine, kako bi se širenje epidemije svelo na minimum. Kažu da ih ova situacija nije "dočekala nespremne", ali da prenošenje virusa nije nemoguće uprkos uvedenim merama, pa se stoga intenzivno radi na dezinfekciji ATM i ITM mašina - najmanje jednom do dvaput dnevno.

Takođe, sve mašine su testirane da se vidi da li "ekrani na dodir" (touch screens) rade i kada se koriste rukavice ili specijalne olovke za pritiskanje. Pored nekih od njih nalaze se maramice za čišćenje i setovi za ruke, tako da klijenti čak i ne moraju da nose svoju opremu u torbi ili jakni.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

 

Čitajte Zaštitnik potrošača:Zastitnikpotrosaca.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.