LICEMERI IZ "SOKO ŠTARKA"! Pozivaju na ekologiju, a zagađuju okolinu kesicama od aluminijuma

Kesica u koju se pakuju štapići napravljena je od kombinacije plastike i aluminijuma koju nijedna fabrika ne može da preradi. Istovremeno pozivaju građane da se odreknu plastične ambalaže i tako zaštite prirodu

Proizvođač slanih štapića "prima", kompanija "Soko Štark", promovišući pomenuti proizvod u novoj ambalaži, poziva potrošače da izbace plastične kese iz upotrebe kako bi zajedno očistili planetu. I sve bi to bilo u redu i za pohvalu da oni te iste štapiće ne pakuju u kesice koje ne mogu da se recikliraju, a ni razgrade!
Ova ambalaža napravljena je od plastike i aluminijuma, zbog čega je proces reciklaže preskup, pa se time u Srbiji nijedna fabrika ne bavi. Domaći stručnjaci smatraju da je licemerno što "Soko Štark" predstavlja sebe kao ekološki osvešćenu kompaniju samo kako bi se dodvorio potrošačima, dok istovremeno njihova ambalaža zagađuje prirodu oko nas.
Ekološki aktivista iz organizacije "Treš hirouz", Boris Nikolić ističe da se kesice "prima" proizvode od plastike i aluminijuma.

- "Soko Štark" na društvenoj mreži Fejsbuk ima plaćenu reklamu o tome kako treba da očistimo svet zajedno. I tu ništa ne bi bilo sporno da kesice u koje se pakuju "prima štapići" nisu od kompozitnog materijala. One se, dakle, ne prave samo od plastike, već u njima ima i aluminijuma. U teoriji ta kesica bi i mogla da se reciklira, ali u teoriji i mi možemo da odemo na Mars, pa od toga nema ništa! Ja i mnogi drugi na Fejsbuku smo ih pitali gde te kesice mogu da se recikliraju, a pogotovu gde je u Srbiji to moguće uraditi. Ali pravi odgovor, naravno, nismo dobili. Verujte da sam dosta dugo tražio i guglao da li postoji fabrika u našoj zemlji gde bi "prima" kesice mogle da se recikliraju, ali nisam uspeo da nađem. Recimo, ja zaista volim da jedem njihove štapiće, ali su me iziritirali jer se reklamiraju kao eko-osvešćena firma, a zapravo njihove kesice ne mogu da se recikliraju - kaže Nikolić.

Foto: Zastitnik/Facebook

- Ljudi su poslednjih godina počeli da pričaju i razmišljaju o ekologiji i da im se budi ekološka svest. Tada su i kompanije počele da prikazuju sebe kao ekološki osvešćene, što nikako nije istina. Ova reklama po meni je ispod časti, vređa inteligenciju. Ja se bavim ekologijom, pa mi je odmah bilo jasno o čemu je reč, ali većini ljudi ne bi. Većina ljudi će kada vidi tu kampanju, pomisliti da se kesice "prima" recikliraju i da ne štete prirodi - kaže naš sagovornik.
Na naše pitanje koliko plastika zagađuje prirodu, odgovara:

- Objasniću vam kroz jedan primer. Recimo, uzmete kesicu "prima štapića", bacite je u svoje dvorište i ne dirate je. Verujte mi na reč da će vaše praunuče decenijama kasnije naći tu kesicu! Kada krene proces raspadanja, ona se raspadne na mikroplastiku, odnosno sićušne čestice koje su svuda oko nas. Kada padne kiša, spere ih u reku, dalje idu u more, pa u okean. I onda mi kupimo tunjevinu nesvesni da se unutra nalaze čestice mikroplastike - napominje Nikolić.

Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić naglašava da kompanija "Soko Štark" svojom novom reklamnom kampanjom poziva ljude da recikliraju plastiku, a prve njihove kesice ne mogu da se recikliraju! 

Foto: Zastitnik/Facebook

- Jedino što mogu da kažem je da oni na ovaj način pokušavaju da se dodvore potrošačima. U poslednjih nekoliko godina potrošačima je ekologija postala bitna. Proizvođači smatraju da termini poput "zeleno", "ekološki" i slično daju pozitivan imidž kompaniji, što je dovelo do toga da razne kompanije smišljaju besmislene kampanje poput ove - kaže on, i dodaje:
- Oni savetuju potrošače u svojoj kampanji da izbace plastične kese iz upotrebe. Zašto onda oni ne izbace iz upotrebe ambalažu koja ne može da se reciklira?!? 

- Još 70-ih godina prošlog veka ljudi su počeli da bojkotuju plastičnu ambalažu i prestali da je kupuju jer su shvatili koliko se njenim bacanjem zagađuje priroda. Tada je Udruženje proizvođača plastike na sve načine pokušalo ponovo da privoli kupce da kupuju plastičnu ambalažu. Tada su smislili recikliranje i počeli da stavljaju oznake na ambalažu. Svi smo videli onaj znak koji se sastoji od tri strelice koje se jure, napravljen upravo tako da ljude asocira na reciklažu. Međutim, mnogi ljudi ne znaju da čak pet od sedam vrsta plastike zapravo ne može da se reciklira. Ili može, ali nije ekonomski isplativo, jer recikliranje košta mnogo više nego proizvodnja nove ambalaže, pa to niko ne radi - objašnjava Bumbić.

Na naša pitanja da li su kesice u koje se pakuju "prima štapići" razgradive, da li se u Srbiji reciklira njihova ambalaža i gde se to obavlja, kao i gde potrošači mogu odložiti kesicu da bi bili sigurni da će ona biti reciklirana, u kompaniji "Štark" odgovaraju:
- Zbog zaštite proizvoda kesice "prima štapića" napravljene su od višeslojnih kompozitnih materijala na bazi polipropilena i u svom sastavu imaju tanak sloj aluminijuma. Upravo zbog toga, u okviru selekcije otpadne ambalaže po vrsti materijala, kao što su karton, papir, plastični materijali itd, plastična ambalaža se delimično predaje na reciklažu, a delimično kao alternativno gorivo, što je slučaj i sa "prima" folijom. Kartonska ambalaža u potpunosti ide na reciklažu, uključujući i "prima" transportne kutije. Uputstvo za odlaganje kesica "prima štapića" navedeno je na poleđini ambalaže - kažu u kompaniji.

Foto: Zastitnik/Facebook

Ekspert za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov objasnila nam je da skoro 70 odsto plastične ambalaže, uključujući i kompozitnu plastičnu foliju s aluminijumskim premazom, ne može da se reciliklira, ne samo u Srbiji nego ni visoko razvijenim zemljama.

- Jedina alternativa štetnom odlaganju na deponije za ovakvu ambalažu jeste korišćenje za dobijanje energije, odnosno spaljivanje. Nikako se ne sme predstavljati u javnosti spaljivanje otpada kao proces reciklaže, jer on to nije i po hijerarhiji upravljanja otpadom nalazi se ispod reciklaže, dakle kao manje poželjna opcija za životnu sredinu. Predstavljati da je neko pakovanje reciklabilno, iako se zapravo spaljuje, definitivno je ekološka manipulacija. Prava je istina da u Srbiji ovakva ambalaža završava na deponijama od kojih je 87 odsto nesanitarno i da se zanemarljive količine plastičnog komunalnog otpada koriste kao alternativno gorivo u dve cementare u Srbiji - kaže ona.