"Nestle" pljačka! Kilogram kafe 15.000 dinara

Mala pakovanja instant kafe "neskafe klasik", koja teže dva grama, u marketima koštaju 30 dinara, što znači da je cena za kilogram ovog napitka u tom slučaju čak 15.000 dinara.

Kolika je zarada proizvođača na malim pakovanjima, svedoči i podatak da konzerva od 200 grama košta oko 650 dinara, što znači da je dobit na kesicama četiri puta veća.

Potrošači treba da znaju da ako je rok trajanja takvih namirnica podugačak, zaista nema razloga za kupovinu manjih i skupljih pakovanja, jer je dobro poznato da su velika pakovanja kafe boljeg kvaliteta i nisu sitno samlevena kao ona iz kesice, upozoravaju stručnjaci.

Gram po gram

Na ovu cenovnu politiku kompanije "Nestle", koja svoje proizvode prodaje po neujednačenim cenama, ukazao nam je nezadovoljni potrošač Nemanja A. iz Beograda.

- Kada idem na posao, u obližnjem marketu imam običaj da kupim instant kafu u kesici. Uvek kupujem male kesice, jer u kancelariji nemam gde da držim i skladištim velike limenke. Slučajno sam jednom prilikom obratio pažnju na cenu. Kesica "neskafea" od dva grama košta 30 dinara, pa kada sam sračunao shvatio sam da u tom slučaju kilogram plaćam više od 130 evra. Uporedio sam sa cenom pakovanja od 200 grama istog brenda i izračunao sam da je zarada proizvođača skoro četiri puta veća na malim pakovanjima - priča ovaj Beograđanin.

On i dodaje da je tek tada uvideo kako nas velike kompanije bukvalno pljačkaju nudeći nam isti proizvod po potpuno drugačijim cenama.

- Čak je i kafa u tom malom pakovanju lošijeg kvaliteta, jer je dosta sitnija od one u limenci.
Prema rečima našeg sagovornika, on svojim primerom želi da osvesti što veći broj ljudi da obraćaju više pažnje tokom kupovine jer mogu dosta uštedeti. Sada sam pažljiviji kada kupujem proizvode u marketima i apelovao bih na sve ljude da gledaju na etiketi i jediničnu cenu po kilogramu i otvore "četvore oči" - ističe ovaj Beograđanin.

Foto: printscreen

 

Nerealan odnos cena

Predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević kaže da srpsko tržište dozvoljava proizvođačima da slobodno, prema svom nahođenju, formiraju cene proizvoda, što dovodi do nerealnih ekonomskih odnosa.

- Cena se formira u direktnoj korelaciji sa uslovima na tržištu, ali i sa kupcem, odnosno koliko krajnji potrošač zaista i želi da plati za određeni proizvod ili uslugu. Kompanije procenjuju šta će da se prodaje, pa tako i planiraju svoj asortiman i cenovne ponude. U ovom slučaju, jasno je istaknuta cena i ne postoji element obmane potrošača. Primena koncepta održivog razvoja, kojem se priključila i Srbija, podrazumeva da država preuzme niz ekonomskih mera i aktivnosti kojim bi delovala na smanjenje nerealnog odnosa cena na tržištu i zaštitila krajnjeg subjekta, odnosno potrošača. Ako znamo da se najveći bruto prihod država ostvaruje preko PDV-a koji ubira od proizvođača, onda je dug put reformacije tržišta i savremene potrošačke politike - napominje Bogosavljević.