Fenomen "čipflacije" stigao u Srbiju? Oglasila se Narodna banka: Ovo direktno udara na siromašne

Fenomenom "čipflacije" i time koliko je ona zastupljena u Srbiji, bavila se Narodna banka, a pod tim se podrazumeva da proizvođači više podižu cene jeftinih proizvoda, nego onih skupljih.

Istraživanje Narodne banke Srbije potvrdilo je da upoznavanje sa "čipflacijom" nije akademskog tipa, ali takvom prevarom služi se puno trgovaca u Srbiji, kako bi ozbiljnim ciftama varali ljude!

Inflacija jeftinih proizvoda podrazumeva viši skok cena jeftinijih brendova, čiji proizvodi imaju tendenciju da rastu po većoj stopi od skupljih brendova tog istog tipa proizvoda.

Ovaj fenomen uočen je na globalnom nivou i osim Srbije, obuhvata Italiju, Sjedinjene Američke Države, Australiju, Nemačku, Španiju, Francusku, ali i druge, otkriveno je tokom februarskog istraživanja o inflaciji, koje je sprovela Narodna banka Srbije.

- Istraživali smo cene 58 proizvoda iz četiri kategorije za period od 2022. do 2024. godine, i rezultat je da su jeftiniji proizvodi, odnosno brendovi u okviru iste grupe, poskupeli 40%, a skuplji (samo) 35% - rekla je zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja Mirjana Miletić.

Na prvi pogled, razlika od pet procentnih poena u proseku nije previše velika, ali, tokom detaljnijeg istraživanja, shvata se da su brojke zapanjujuće!

Kada govorimo o mleku i mlečnim proizvodima, prosečno razlika iznosi 10 poena, dok je u određenim periodima bila i veća od 20 odsto.

Razlika od 10 poena do 30 posto ide kod kafe i bezalkoholnih pića, a najmanja uočena je kod mesa i mesnih prerađevina, i to od pet do deset poena.

Kod slatkiša, uočena je umerena razlika, re su proizvodi u pojedinim periodima jeftiniji, kao na primer pred kraj 2024. godine, te su povoljnije marke poskupljivale procentualno manje od skupljih.

Foto: Shutterstock

(Ne)elastičnost tražnje

Ekonomisti su dali jasan odgovor na pitanje, zašto siromašnija populacija, koja mahom kupuje proizvode jeftinijih marki, plaća veću cenu inflacije i to je upravo (ne)elastičnost tražnje, što stoji u izveštaju Narodne banke Srbije.

Istraživanje Narodne banke Srbije nije obuhvatilo proizvode iz kategorije svežeg mesa, voća i povrća iz metodoloških razloga, kao i veće volatilnosti samih cena i njihove ranjivosti na egzogene šokove.

Za istraživanje preuzete su cene javno dostupne u onlajn katalozima najvećih supermarketa i prilikom konstrukcije indeksa koji se sastoji od 58 proizvoda, na isti način su korišćeni ponderi kao u slučaju konstrukcije ukupnog indeks potrošačkih cena (IPC) kojim se meri inflacija.

Rezultati analize dokazali su da je IPC sastavljen od najjeftinijih brendova, vrsta proizvoda iz prvog kvartila – IPC (K1), zaključno s krajem 2024. godine porastao kumulativno za oko 40 odsto u odnosu na januar 2022. godine, dok su najskuplji brendovi – IPC (K4) u proseku bili veći za 35 odsto.

Proizvodi koji su služili za analizu, imali su rast cene u proseku za 37,7 odsto, a to je približno stopi ukupnog sektora prehrane koji je za dati period imao Republički zavod za statistiku.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.