Slavica Ćukteraš o pomirenju sa Žikom Jakšićem: ''Drago mi je što nam se putevi ponovo spajaju''

Za većinu sugrađana Prvi maj je dan koji je tradicionalno rezervisan za druženje sa porodicom i prijateljima, obično uz roštilj i negde u prirodi, a ekskluzivno za Informer Slavica Ćukteraš otkriva kako ona obeležava Međunarodni praznik rada.

Ove godine Slavica Ćukteraš će sa ćerkom i prijateljima obeležiti praznik za bogatom trpezom.

Foto: ATAIMAGES

Šta za tebe predstavlja Prvi maj i kako ćeš ove godine obeležiti praznik? Imaš li neke planove?

- Prvi maj za mene predstavlja dan za predah, ali i podsetnik na vrednost rada i svih ljudi koji svakodnevno ulažu svoj trud. Ove godine ga planiram provesti uz moju ćerkicu, moju snagu i inspiraciju i u krugu porodice i prijatelja, uz roštilj, osmeh i dobru muziku – kako to i dolikuje. Ponekad su ti jednostavni trenuci upravo ono što nam najviše treba.

Da li si ranije išla na prvomajske uranke? Sećaš li se kako su izgledali?

- Naravno da jesam! Prvomajski uranci su bili posebni – rano ustajanje, pakovanje hrane, muzika, i društvo... Sećam se mirisa prirode, smeha i te bezbrižnosti. Bilo je to neko drugo vreme, ali te slike zauvek ostaju u meni. 

Kada si prvi put zakoračila na estradnu scenu bila si veoma mlada. Da možeš da vratiš vreme da li bi nešto promenila?

- Možda bih nekim stvarima pristupila zrelije ili opreznije, ali iskreno – ne bih ništa menjala. Svaka greška, svaki uspeh, svaki izazov me je oblikovao. Zahvalna sam na tom putu jer me doveo do osobe kakva sam danas.

Sećaš li se prvog honorara, kako si ga potrošila?

- Kako da ne! Prvi honorar sam potrošila na poklone za mamu i sebi sam tada kupila jedan komad garderobe koji sam dugo želela. Bio je to osećaj ponosa – prvi zarađeni novac od onoga što volim da radim.

Budući da si se takmičila u “Zvezdama Granda”, kako pamtiš saradnju sa Sašom Popovićem i da li se danas čuješ sa nekim od kolega iz prve sezone?

- Saradnju sa Sašom pamtim kao dinamičnu, zahtevnu ali i veoma dragocenu. On je neko ko je znao da prepozna potencijal i da ga usmeri. Sa mnogim kolegama iz te prve sezone se rado sretnem i danas – to je generacija koja je ostavila trag.

Pre nekoliko dana objavila si nove pesme koje su se na prvo slušanje dopale publici. Kakav je osećaj vratiti se na scenu i kakvi su dalji planovi što se tvoje karijere tiče?

- Osećaj je divan, emotivan i pun adrenalina. Vratiti se posle pauze i osetiti podršku publike – to je nešto što te dotakne duboko. Planovi su već u toku: nova muzika, nastupi, možda i duet. Najvažnije mi je da ono što radim bude iskreno i kvalitetno.

Pesma “Krvavi dijamant” se posebno izdvojila, kakve emocije u tebi budi? Možemo li reći da je negde autobiografska?

- Definitivno jeste emotivna i lična. Ne bih rekla da je autobiografska u bukvalnom smislu, ali u njoj ima puno moje duše. Govori o ljubavi koja boli, o snazi i o tome da se iz rana rađa svetlost. Možda se zato i zove „Krvavi dijamant“.

Da li je u planu neka duetska pesma i sa kim bi volela da snimiš duet?

- Razmišljam o tome, da! Ima mnogo talentovanih kolega sa kojima bih volela da ukrstim glas. Možda neko ko donosi sličnu emociju kao ja... Biće iznenađenja, ali još neću otkrivati imena.

Žika Jakšić i ti ponovo na neki način sarađujete, u kakvim ste sada odnosima i kakvo mišljenje imaš o njemu?

- Žika i ja smo uvek imali korektan i iskren odnos. On je veliki profesionalac i neko ko je dao ogroman doprinos domaćoj muzičkoj sceni. Drago mi je što nas putevi ponovo spajaju – uvek cenim ljude koji ostaju dosledni sebi i svojim vrednostima.