Miljko Živojinović o ocu Bati: ''Ispunio sam mu poslednju želju – da počiva pored svoje Lule''

U emotivnoj ispovesti u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1, Miljko Živojinović, sin slavnog glumca Velimira Bate Živojinovića, podelio je niz ličnih i do sada nepoznatih detalja iz porodične istorije, govoreći o svom ocu, majci Luli, kao i o izazovima koje su pratili njihovo zajedničko odrastanje i život.

- Bata je imao najstarijeg brata koji je živeo samo mesec dana, zvao se Mićko. Veliko je pitanje da li bi se Bata uopšte rodio da je Mićko preživeo. Nakon njegove smrti, rodila se najstarija sestra Nada, a zatim Stanka – dali su joj to ime u nadi da će stati niz ženskog potomstva. Mi smo je ceo život zvali Cale. Bila je divna žena, baš kao i Nada. Obožavao sam ih. Cale je zapravo zaslužna za Batin nadimak. Kada se on rodio dve godine posle nje, rekla je: „Došao je Bata“, i taj nadimak ga je pratio do kraja života - ispričao je Miljko.

Foto: Printscreen/Youtube

Govoreći o očevom poslednjem počivalištu, Miljko Živojinović je sa suzama u očima otkrio da je ispunio jednu od najvažnijih očevih želja:

- Ispunio sam mu poslednju želju – da počiva pored svoje Lule. Našao je mir kraj svoje najveće ljubavi. Na nadgrobnom spomeniku, sa zadnje strane, nalazi se rečenica koja je obeležila njegov život: „Sve što jesam, dugujem njoj“. Mislim da lepše i kraće nije moglo da se kaže. To je tako tipično za Batu – da sa malo reči kaže mnogo.

Kada se osvrnuo na detinjstvo, istakao je koliko je bilo posebno odrastati kao sin Bate i
Lule:

- Bilo je lepo i uzbudljivo. Dve različite ličnosti, ali izuzetno kompatibilne. Bata je bio Blizanac, Lula Lavica. Oboje blagi i veseli, ali majka je znala da bude prava vatra kada su u pitanju bile naše obaveze. Bata je bio kao senka autoriteta koji nas je sve natkrivao. Čak i kada nije bio fizički prisutan, zahvaljujući majci, njegov duh je bio s nama. Ona je stvorila kult oca u kući.

Posebno se seća majke kao snažne, harizmatične žene koja je, osim što je bila lepotica, plenila energijom i vedrinom.

- Divno je pevala, igrala, bavila se sportom, igrala košarku – prava vatra. Primetili su je momci sa Crvenog krsta, a Bata je bio beogradski mangup, u najlepšem smislu. Počeli su da se zabavljaju kad je imala 16 godina. Njena sestra od tetke, Ankica, ispričala mi je kako se u porodici pojavio neki anonimni glumac – Bata, sedam godina stariji, tek diplomirao. Nije bio bogat, ali su se odmah prepoznali. Njihova ljubav planula je i nikada nisu bili razdvojeni. Batin uspeh je i njen – možda je ona izabrala njega, a ne on nju - izjavio je Batin sin.

Miljko se osvrnuo i na očev početak, podsetivši da Bata nije upisao Akademiju iz prvog puta i da je, pre nego što je postao glumac, radio kao policajac, moler, stolar, pa čak i kao izvršitelj u opštini Vračar.

- Veoma rano je zakoračio u svet odraslih - rekao je.

Dotakao se i perioda kada je Bata bio angažovan na političkom planu i koliko je to koštalo njih kao porodicu:

- Politika je bila značajan deo njegovog života, kao i popularnost u Kini. Snimao je „Bitku na Neretvi“ čak 18 meseci i za to vreme nije dolazio u Beograd. Kad se konačno pojavio, moja sestra Jelena mu je otvorila vrata i rekla: „Mama, došao je čika Bata“. To ga je strašno zabolelo. Shvatio je da porodica ne sme da trpi zbog posla.

Jedna od najtežih tema o kojoj je govorio bila je sahrana oca kojoj nije mogao da
prisustvuje.

- Nisam mogao da budem na očevoj sahrani zbog Interpolove poternice, iako sam bio oslobođen i mogao da dođem. Krivična prijava i rešenje o pritvoru pretvorili su se u poternicu jer „nisu znali gde sam“, a mogli su da me kontaktiraju preko Ambasade. To mi je najteže – nisam mogao da prisustvujem sahrani. Možda Bata ne bi bio sahranjen u Aleji velikana da sam bio tu, jer bismo ranije razjasnili da Lula bude sahranjena s njim. Tri godine kasnije, kada je i ona preminula, uputio sam pismo savetnici predsednika i za 48 sati dobio odgovor – mogu da dođem. Možda bi Bata tada živeo duže, možda bi i majka izdržala duže da nisam bio u izgnanstvu - rekao je.

Sa posebnom emocijom prisetio se i ponovnog susreta sa ocem prilikom njegovog odlaska na lečenje:

- Otišao sam 2007. u Francusku. Nakon operacije srca, Bati se pojavila gangrena. Sestra ga je odvela na Kubu kod vrhunskog doktora. Leteli su preko Pariza i uspeo sam da uđem u bescarinsku zonu da ga vidim. Bio je u kolicima, slabog glasa. Rekao je da ide na dva-tri meseca. Posle 15 dana su se vratili – doktor mu je produžio život. Video sam ga ponovo, bio je na nogama, preporodio se. Kuba je ostala kao divna uspomena.

Foto: youtube printscreen

U završnici razgovora u emisiji „Prvi red“, podeljene su i dirljive izjave Batinih prijatelja i saradnika. Gorica Popović rekla je:

- Bata je bio čovek-čudo. Veliki profesionalac, neposredan, pravi primer mladim glumcima. Moglo je mnogo da se nauči od njega. Znao je da stoji na suncu i kiši bez reči, voleo je šale. Uvek je govorio za mene: „Evo još jedne moje žene“. Snimali smo film u kojem smo se venčavali i govorio je da je to bilo po svim propisima. Bio je to ceo jedan ritual.

Porodični prijatelj Zlatko Milojkić dodao je: „Strašno je patio što Miljko nije bio tu. Ipak, znao je da ostane duhovit i u najtežim trenucima.“

Njegov brat Dejan istakao je koliko ga je Batin odlazak pogodio:

- Teško je bilo gledati ga pred kraj. I tada je znao da se našali.

Dragan Živković zaključio je:

- Kakav je bio na filmu, takav je bio i privatno. Družio se sa običnim narodom, voleo šalu.

Batina rođaka rekla je:

- Srećna sam što imamo takvu legendu u porodici. Bio je druželjubiv i divan čovek.