"Umro je zbog ljubavi": Ćerka našeg kompozitara otkrila jezive detalje o njegovoj smrti

Olga Jovičić, ćerka poznatog kompozitora Mikija Jovičića, izneja je javno šokantne detalje o tome kako je on preminuo.

Miki Jovičić, koji je napisao preko dve hiljade pesama, iza sebe je ostavio dvojicu sinova Zorana i Stefana i ćerku Olgu. Zorana i Olgu dobio je sa pevačicom Zoricom, a Stefana sa pevačicom Vanjom.

Olga Jovičić jednom prilikom je otkrila da je život nije mazio. Iako je bila ćerka kompozitora, on nije mogao da je sačuva od svih nevolja koje su je snašle. Tragedije su počele da se nižu od njene 9. godine, kada je majku izgubila u saobraćajnoj nesreći.

- Izgubila sam mamu u saobraćajnoj nesreći 1993. godine. Imala sam 9 godina, nije mi bila toliko velika trauma, kolika mi je trauma bio taj auto zalepljen za kamion. I dan-danas imam posledice, imala sam jači potres mozga. Hitna pomoć nije imala mesta, cela sam se ugruvala. Tata je slomio rebra, prignječilo mu je srce, mama je bila 11 dana u komi u umrla. Tata se razboleo od tuge, ali mi je pružio najlepših godinu dana života, kao da je znao šta će se dogoditi - rekla je ona, pa je otkrila koliko je njen otac voleo majku, i pored svih problema:

Foto: Youtube printscreen/HYPE TV

- Tata je probao da izvrši samoubistvo u vreme njihovog razvoda. Hteo je da je zadrži, da privuče pažnju verovatno... Mislim da je upotrebio sve da je zadrži. Ja to nisam videla svojim očima, video je stariji brat. Međutim, razveli su se, pomirili se, pa venčali u crkvi, ali ni to nije potrajalo. Mama mu se vratila jer je gubila mene, ja sam počela da bežim od nje, išla sam kod tate.

Olga Jovičić je ispričala da je u jednom momentu morala da reaguje i Socijalna služba.

- Socijalno je odlučilo tada da mogu da idem kod koga hoću. Ja sam bila privrženija tati. Ne sećam se šta sam mislila na maminoj sahrani, znam samo da sam počela da vrištim kad su je sahranjivali. Ali nije tad to bio veliki šok za mene, jer sam imala tatu, nisam padala u neke depresije, tata mi je dozvoljavao da radim šta hoću, napunili smo kuću mačkama, kučićima... Nije mi dozvolio da osetim tugu. Tada sam ostala sa tatom i bratom i život mi je izgledao najlepše, ali mi je tata jako patio. Imao je drugi infarkt na nogama, nije ni osetio... Budio bi se noću, krenuo da skuplja veš, kaže mi: "Sad je došla tvoja mama, rekla mi da pokupim veš". Tad sam kao mala videla da je on umetnička duša koja toliko pati, da mu ja nisam bila dovoljna. Kao da je znao da će otići, svesno se uništavao, pušio po tri pakle dnevno, noću pisao pesme - rekla je ona, pa dodala:

Foto: Youtube printscreen/HYPE TV

- Tata bi noću odlazio na majčin grob, ali je čekao da se ja uspavam, ali sam ja znala gde je. Znala sam da će da umre... Znala sam, ređao je dijagnozu za dijagnozom. Sa 40 godina je izgledao 20 godina starije. Šta da kažem, osim da svako živi svoju ljubav. Moj tata je umro zbog ljubavi. Ja sam jako bila ljuta... Srce mu je puklo od tuge. Umro je na mojim rukama. On je oženio ženu za koju je umislio da liči na moju majku. Saznao je kad mi je majka umrla da u tom jednom lokalu ima pevačica koja je ista majka. Došao je kod kuće, rekao mi da je video ženu koja izgleda isto kao moja mama. Sutradan me je odveo tamo, to je prestižna kafana u Požarevcu, znala sam i kuvare i konobare. Imala je samo istu frizuru, zaista nije ličila, ali je bila fenomenalna žena koja mi je rodila brata.

Ona je potom ispričala i kako je njen otac Miki Jovičić preminuo.

Foto: Youtube printscreen/HYPE TV

- Tatina smrt je usledila mesec dana pred njen porođaj. Tata je trebalo da ide na bajpas, nije hteo da bi video bebu, bile su šanse 50-50. Tih poslednjih dana nije hteo da spava sa Vanjom (novom suprugom), da je ne bi povredio u snu. Bila je osmi mesec. Spavao je kod mene, vodilo smo duge razgovore. Govorio mi je: "Možda ćeš rasti kao orhideja u zapuštenoj bašti, ali si orhideja". Imala sam osećaj šta će da bude. Hrkao je obično... Jednog jutra nije hrkao, već kao da se guši. Maćeha i ja smo skočile iz kreveta, ona mi je rekla da donesem hladnu krpu, kad smo mu podigle pidžamu, već je imao hladnu krpu. Jadan, ustajao je tokom noći, ali nije želeo nikoga da budi. Pogledao me je svojim najlepšim zelenim očima, nasmejao mi se, to je bio najlepši osmeh na svetu. Ja sam se upiškila, zato sam znala šta će da bude. Bilo mi je teško kad je došla pomoć, doktor je rekao da je mrtav i da pozovemo mrtvačnicu. Došli su za dva sata, njemu je i dalje kucala ona žila kucavica. Nije bilo spasa, to je treći infarkt. Obukli su ga, stavili u sanduk.