Ove osobe Jovana Jeremić nije želela na očevoj sahrani: Okrenule joj leđa kad su joj bile najpotrebnije

Jovana Jeremić je krajem marta ostala bez oca Miodraga, koji se mesecima borio sa opakom bolešću, a sada otkriva da se lavovski nosi sa gubitkom.

Kako navodi, loše vesti nije odmah podelila zato što nije želela da je sažaljevaju.

Od voljenog oca Jovana Jeremić oprostila se putem društvenih mreža, a njena emotivna objava slomila je i najtvrđa srca. 

Foto: Instagram printscreen/jeremicjovana

Gostujući u emisiji ''Premijera - Vikend specijal'' Jovana Jeremić otkrila je kako se nosi sa gubitkom oca koji joj je bio najveća podrška i oslonac u životu. 

- Mislim da sam dosta ojačala. Moramo biti svesni da Bog gradi i kada ruši. Sa smrću mog života se završio jedan moj ciklus. Sada u mom životu postoji neispunjeno mesto muške vertikale, sada sam kao žena sa ćerkom ostala sama. Imam ja Voju i prijatelje i porodicu, ali shvatiš da je po prvi put posle 34 godine to mesto prati. Ko bude ušao u moj život će imati veliku odgovornost kada sam ja u pitanju, tu mislim na emotivnog partnera - kaže Jovana Jeremić koja je o očevoj bolesti dugo ćutala.

- Psihički sam se pripremila za njegov odlazak, on je bio jako bolestan o čemu nisam želela da govorim. On se borio sa godinu i po dana. Žao mi je samo što je otišao na onaj svet sa brigom šta će biti sa mnom i sa Leom. To nekim ljudima ne mogu da oprostim. On je meni u amanet ostavio jednu stvar, rekao mi je : "Čuvaj Leu i nađi pravog". Pravi nije neko ko je tu samo kada je lepo, on se odgleda u tome kada je potrebno preuzeti odgovornost.

Čak i kada je ostala bez oca Jovana Jeremić nije izostala sa posla.

- Moj otac je umro u četvrtak, ja sam rekla da ne želim da to iko zna i da dođu novinari. Takođe nisam želela da na sahranu mog oca dođu ljudi koji nisu bili uz mene kada je bilo najteže. Koji su me povredili i otišli iz mog života kada mi je to bilo najpotrebnije. Oni su zaboravili kako sam se ja ponašala kada je njima bilo najteže. Takvim osobama nisam želela da dozvolim da zajedno sa mnom sahranjuju mog oca. To je bila moja moralna obaveza prema meni samoj. Nisam želela sažaljenje. Ja sam vodila program,a meni mrtav otac leži u sanduku. Sada zamisli koliko muškarac mora biti jak koji uđe u moj život. On se sekirao za mene i moje dete i to neću oprostiti. Poslednja dva meseca me nije gledao nasmejanu.