"Spremamo četničku proju": Aca Sofronijević ovako dočekuje Božić sa trudnom suprugom (FOTO)

Harmonikaš Aleksandar Aca Sofronijević ove godine dočekao je Božić sa suprugom Kosanom, koja je u drugom stanju, a prazničnu tpezu zajedno su spremili.

Iz Kraljeva, gde je rođen, tradiciju je doneo u svoj dom na Dorćolu, gde se skućio sa lepom doktorkom Kosanom, koja u aprilu treba da se porodi i na svet donese devojčicu.

Sobu je do fakulteta delio sa bakom, ali kako kaže u intervjuu za Informer, taj Aca se ne razlikuje od ovog danas i nikad ni sebe, ni nju nije izneverio.

Foto: Pedja Milosavljević

Božić ove godine dočekujete u najradosnijem iščekivanju, koliko se razlikuje od prethodnih?

- Mnogo se razlikuje, ja sam totalno lud od sreće i euforije, što će sve ovo da se desi, Bogu hvala. Stalno držim ruku na stomaku kad sam kući, da vidim jel se beba mrda i javlja. Presrećan sam, to su nevereovatne emocije. Zahvalan sam što smo blagosloveni da budemo roditelji, pazim Kosanu u svakom trenutku i sve što mogu pomažem i svaka joj čast, žena se uopšte ne čuje kao trudnica.

Kako se u vašem domu slavi Božić?

- Napravimo neku lepu hranu, uvek idemo na liturgiju, to je obavezno i onda idemo i obilazimo roditelje - idemo u Čačak i Kraljevo. Tradicija nam je da odemo kod njenih i mojih i uveče se vratimo za Beograd.

Koje običaje si poneo iz svog doma i koja vam je nezaobilazna tradicija tog dana?

- Svakako česnica, to uvek mora da se spremi i pravimo neku pravu četničku proju i volimo da nam dođe položajnik, to je standardno svake godine. Volimo da se okupimo sa porodicom i prijateljima, to je praznik okupljanja. Volim i sve da uradim po malo, kažu valja se. To mi je ostala tradicija od pokojne bake, uvek mi je pričala treba malo da sviraš i ovo i ono, i da učiš, jer ćeš onda tako raditi tokom cele godine i ja u to pomalo verujem. 

Foto: Privatna arhiva

Jel si u taboru onih muzičara koji i nastupaju tog dana ili je vreme rezervisano samo za porodicu?

- Moram da ti kažem da sam za Božić svirao samo jedanput i nikad više. Ako cele godine nismo radili, ne moramo baš taj jedan dan da radimo.

Za trpezu ko je zadužen?

- Svakako Kosana, a ja imam neke svoje dodatke, mada kad obiđemo i Čačak i Kraljevo, vratimo se punih stomaka.

Koje Kosanino jelo najviše voliš?

- Uf, ona ozbiljno sprema hranu i voli da sprema. Skoro je napravila podvarak, nisam verovao koliko je dobro bilo. Sve volim što spremi, sprema strašno dobre mafine. Ona se uvek brine kako će to da bude, ne znam zašto.

Kako se ti snalaziš u kuhinji?

- Ja odlično, volim da spremam i jako sam detaljan. Ne znam mnogo toga da spremim, ali to što spremim bude jako dobro. Mogu da se pohvalim da bukvalno svaku kokicu iskokam, jer tačno znam na kojoj temperaturi spremam. Pečene jabuke su takođe moj specijalitet sa cimetom i medom.

Znači majstor si za kokice i jabuke?

- Ozbiljno spremam i jaja, mogu da ih skuvam, mogu da ispečem. Zaista uživam u hrani, to mi je ostalo još iz nekog perioda velike gojaznosti, da volim dobro da pojedem. Kad smo nedavno bili u Parizu nismo znali gde smo sve ušli i šta sve nismo probali i pojeli.

Jel daš sebi oduška kada su praznici, sobzirom da si liniju doveo u red?

- Stalno variram 3-5 kilograma. Obožavam pice, lazanje i problem je što nekad nemam meru. Skoro sam imao neko snimanje spota i bilo je stresno, naporan dan i ekipa je naručila picu, ja sam pojeo 11 parčića pice. Krenuo sam i nisam mogao da stanem. Kad se prejedem tako dobro, onda obavezno pravim pauzu 24h, 36h, a nekad i 48h ne jedem ništa, autofagija super radi posao.

Foto: Privatna arhiva

Pomenuo si baku, i negde je svima poznato koliko je ona bila bitan deo tvog odrastanja, do 18 godine si sa njom delio sobu, a sada si sebi dosta toga obezbedio...

- Sebe i svoje ljude, s kojima radim već godinama. Krenuli smo iz Kraljeva kao klinici, tamo negde 2002. godine i radili smo, radio sam, bilo mi je mnogo važno da ja nešto steknem i da zaradim i da napravim, ali sam mnogo vodio računa o svom timu i da oni budu kako treba plaćeni. I ljudi koji opslužuju naš tim, tehničari, vozači... Ja se trudim da svi budu zadovoljni, oni spavaju tamo gde ja spavam i vodim računa o njima, kao o svojoj porodici. Tim pobeđuje. 

Taj Aca koji je sa bakom delio sobu do fakulteta, koliko se razlikuje od ovog Ace danas. Šta je ono što si se najviše trudio da sačuvaš, da ne izneveriš sebe ali i baku?

- Nikada nisam zaboravio to što je porodica uradila za mene i meni je to svetinja. Za tu prvu harmoniku išla je mamina i tatina plata, i pola babine plate za tu prvu ratu te '91 godine u vreme najgore inflacije. Taj Aca je vežbao, radio, trudio se, išao na časove se u svojoj biti ništa nije promenio. Ja sam i dalje samoprekoran, samokritičan, ni najmanje sujetan i ja sve ljude gledam isto. Isto sviram za 100 dinara, a i za mnogo veliki novac, da li je to u selu pod šatorom ili u najboljem hotelu u Španiji. Isto vrednujem ljude i zato smatram da se ništa nisam promenio. Sve što sam u životu poželeo, sve se ostvarilo.

Foto: Privatna arhiva

A šta bi ovaj Aca danas posavetovao malog Acu, a da znaš kroz šta će sve da prođe u životu?

- Rekao bi mu da završi fakultet na vreme, da ne čeka tolike godine. Upisao sam fakultet 2002. godine, a završio sam ga 2019. godine, rekord sam oborio. Sedamnaest godina sam studirao. Tri godine sam bio super i onda sam krenuo da sviram, a bilo me je sramota da se vratim a da ne znam, uvek sam bio štreber. Mnogo vremena i živaca sam tu izgubio. I tom Aci bi rekao da bude posvećeniji sebi, da ne misli mnogo šta će drugi reći i da ne bude Aca kod kog sve može i viče samo "da, da". Mada, mislim da nikad nije kasno da se neke stvari promene. Daće Bog da se od ovog Božića okrenem sebi, svojoj karijeri, svojim projektima, svojoj muzici, da uradim taj album konačno sa mojim orkestrom i sa mojim pevačima koji odlično pevaju. Da ja pravim muziku za pevače, ne samo da radimo za druge ljude. Ja sam ceo život bio vrhunski servis. Hvala Bogu na pozivu Saše Popovića i Žike Jakšića za "Nikad nije kasno". Ja da nisam bio tamo, ko zna šta bi bilo, sigurno bih bio kvalitetan, ali ta odskočna daska mi je mnogo toga u životu promenila. Ja sam mnogo zahvalan i nikad neću zaboraviti druženje sa Saletom i Žikom, to je neprocenljivo. Najbitnija stvar koju sam naučio od Saše je da budem konstatan i kako da se razvijam u ovom poslu.

Foto: Privatna arhiva

Snima se film o Saši Popoviću, da li si bio deo tog projekta?

- Znam da se snima, znam i da to radi jedna fantastična žena. Još uvek me nisu zvali, ako budu, rado ću se odazvati. Bio sam mali šraf u toj celoj mašinireji, ima i bližih ljudi njihovoj porodici. Ja pozovem često Suzanu, pitam je kako je šta radi, poštujem njihovu kuću jako.

Nije čest spoj muzičar-doktorka, uglavnom su muzičari sa pevačicama... 

- Teško će taj posao da razume... Mislim ima slučajeva, evo Zorica i Kemiš, ali moje iskustvo nije takvo. Ja sam srećan što imam suprugu koja me razume i podržava, daje mi i super ideje.

Foto: Privatna arhiva

Jel se manje brineš oko zdravlja kad pored sebe imaš doktroku koju uvek možeš da pitaš za savet?

- Mnogo je to lepo. Ja imam taj neki hronični blefaritis, stalno sipam neke kapi u oči, ali ponekad kad izađe čimičak odmah se dobija terapija, odmah se to leči.

Koja je njena specijalizacija?

- Ona je oftamolog i sada ide na specijalizaciju, i onda će biti hirurg-oftamolog.

Imaš problem baš sa očima i oženiš oftamološkinju, nije to slučajno...

- Kada smo se još zabavljali, ona je tada radila u nekoj privatnoj ordinaciji i otišao sam da mi pregleda oči i to mi je bilo baš onako emotivno.

Čime te je Kosana osvojila i čime te i dalje osvaja?

- Ona je jedna fantastična, divna, prelepa, jako jednostavna žena koja voli život, uživa u životu, ima divnu porodicu. Mnogo je slična meni u smislu tog vaspitanja, poštenja, odgovornosti. Ona svoje pacijente juri, zove, pita jel su stavili terapiju. Moja drugarica Vesna Milanović nas je spojila na neki neverovatan način. Mi smo se slučajno sreli na ulici, i ja pomislim što je lepa ova žena, malo po malo i eto.

Da li imaš neki strah zbog uloge oca koju željno išekuješ i odgovornosti koja ide uz to?

- Kako ne, ali ja se tome mnogo radujem i konačno ću još više biti fokusiran na moje najuže okruženje. Mnoge kolege me plaše, pa ne spavaju, pa ovo, pa ono, svašta su mi pričali. Ja se u to ne razumem, svestan sam da neće biti lako, ali ja sam spreman na tu ulogu.

Ceo intervju sa Acom Sofronijevićem pogledajte u videu ispod teksta: