Zbog NATO agresije izgubila bebu - Potresna ispovest voditeljke: "Poginulo je 16 mojih kolega"

Voditeljka Lea Kiš tokom NATO agresije 1999. godine izgubila je bebu, a u bombardovanju RTS-a poginulo je 16 njenih kolega.

Pre 27 godina, 24. marta oko 20 časova, počela je NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Širom naše zemlje sirene za vazdušnu opasnost oglašavale su se tačno 78 dana, do 10. juna 1999 godine.

Tokom agresije ironično nazvane "Milosrdni anđeo" bombardovana je i zgrada Radio televizije Srbije gde je poginulo šesnaestoro ljudi.

Foto: ATAIMAGES

Voditeljka Lea Kiš, koja će uskoro postati baka u tom periodu započela je svoju novinarsku karijeru na Radio televiziji Srbije, a jednom prilikom prisetila se zločina bez kazne.

 - Ja sam tada bila trudnica, čekala sam drugu bebu i desilo se ono najgore. Tada smo morali da idemo da se upisujemo da ne bismo dobili otkaz, a s obzirom da sam uvek imala sjajne kolege, gledali su mi kroz prste i pustili me samo da se upišem, da ne moram ništa fizički tamo da radim. Desilo se nešto strašno što nikada neću zaboraviti, ja sam došla na svoje dežurstvo, upisala se i desila se najveća tragedija na našim prostorima kada je naša profesija u pitanju. 16 kolega koji su preuzeli smenu su poginuli. Od stresa i tuge, saznanja da sam i ja mogla tu da budem ja sam izgubila bebu na najteži mogući način - ispričaja je Lea jednom prilikom za domaće medije i dodala:

Foto: Društvene mreže

- Jedva sam preživela, posle toga su usledile operacije, različiti problemi vezani za moje zdravlje, ali sam polako uspela da isplivam iz svega toga. Jedno nerođeno dete je ništa naspram tragedije koju je ostavio taj događaj na sve ljude i na sve nas koji smo bili deo televizije Beograd i RTS.

Voditeljka je istakla da taj trenutak ne bi smeo nikada da se zaboravi.

- To je bio početak trudnoće, treći, četvrti mesec. Sve se iskomplikovalo, pa posle i saznanje da nikada više neću moći da budem majka. To je vrlo bolan period u mom životu, ali opet sam izašla jača, shvatila sam da je Bog tako želeo, da protiv Boga ne možemo, da je u tom trenutku najpametnije da ozdravim, stavim sebe na noge, da sve operacije koje su bile teške i rizične uspeju, i da budem dobra mama na dugo vremena svom detetu.

Foto: ATAIMAGES

Kako je Lea otkril njena ćerka Sara bila je sa njom u momentu kada joj je pozlilo.

- Desilo se jednom u hiljadu ili milion slučajeva, kako mi je kasnije doktor Radulović koji me je operisao objasnio, da mi je pukla aorta u stomaku, tu imate 15 do 20 minuta da preživite. Ja sam u stanju šoka uspela da stavim trogodišnju Saru u kola i da se dovezem ispred bolnice i samo da je predam medicinskoj sestri. Sledeće čega se sećam je buđenje, bombardovanje, sirene, ćerka i muž su bili pored kreveta, a doktor mi je rekao da su me gubili dva tri puta, da je bilo vrlo riskantno. Nisu mogli da mi nađu krvnu grupu, izgubila sam dosta krvi i oporavak je trajao dugo, što fizički, što psihološki jer gubitak nerođenog deteta ostavlja posledice na svaku ženu, pogotovo saznanje da više neću moći da postanem majka - ispričala je Lea.

BONUS VIDEO