"Navikavam se na nov život": Suzana Mančić o Vaskrsu, porodici, selidbi i bogatom mužu

Pevačica, voditeljka i glumica Suzana Mančić u Vaskršnjem intervjuu za Informer govorila je o detaljima iz svog života.

Na samom početku našeg razgovora dotakla se selidbe iz Beograda i supruga Simeona Ocomokosa.

Foto: ATAIMAGES

Kako ste i kako provodite ove prolećne dane? 

- Pri kraju sam jednog velikog, iscrpljujućeg posla. Naime, već je bilo govora u medijima o tome: selim se. Našla sam svoju oazu mira, veoma sam zadovoljna, ali umorna do bola. Trebalo je sve spakovati, pa preseliti, pa raspakovati. Posao polako privodim kraju, pa mogu reći da sam dobro.

Šta za vas predstavlja hriscanski praznik - Vaskrs? 

- Pripadam generaciji koja je odrasla u komunističko vreme, kada su se slavili neki drugi praznici. Nije bilo ni farbanih jaja, osim ako ih baka ne prokrijumčari. Sećam se da sam prvi put na ponoćnu liturgiju pred Vaskrs otišla sa 16 godina. U Rusku crkvu iza Sv.Marka na Tašmajdanu. Bila sam očarana horom i svečanom atmosferom. Moj otac je bio zapanjen.

Foto: ATAIMAGES

Kako izgleda Vaskrs u vašem domu? 

- Sada, kada smo se svi pomalo okrenuli crkvi i tradiciji, sve je drugačije. Dok su mi deca bila mala zajedno smo farbale i ukrašavale uskršnja jaja. To su bila prava mala umetnička dela. I velika radost za sve nas. Ali, već dugi niz godina Vaskrs provodimo u Grčkoj, u jednom malom planinskom selu. Svi meštani se porodično okupe u crkvi, svečano obučeni i sa posebno ukrašenim svećama. Kada starešina crkve objavi "Hristos anesti", svi se sa zapaljenim svećama upute svojim domovima gde ih u sred noći čeka bogata trpeza, crveno ofarbana jaja i obavezna magirica, jelo koje se kuva specijalno za tu priliku. Sutradan se okreću jaganjci i slavlje se nastavlja. Vaskrs je prilika da se prisetimo porodice i prijatelja koji su daleko ili kojih više nema. Prepričavaju se porodične anegdite, neke zaboravljene priče.

Mnogo se priča o vašoj lepoti i sada u zrelim godinama, u čemu je vaša tajna? 

- Tajne nema, ko voli sebe, o sebi će i brinuti. Ako ti je Bog dao lep izgled, ne igraj se njime, neguj ga i obogaćuj unutrašnjom lepotom i dobrotom. Negde sam pročitala: "Posle tridesete imaš lice kakvo zaslužuješ. To je to. 

Da li ste nekada u životu propatili zbog vaše lepote? Da li vam je nekada odmagala ili samo pomagala? 

- Ja dugo nisam bila svesna svog izgleda, jeste, sve smo bile mlade i lepe. Mislim da sam procvetala tek oko četrdesete. U poslu kojim se bavim, prijatan izgled je poželjan, ali nije odlučujući. Samo rad, trud i onaj X faktor su od mene napravili ono što sam sada.

Foto: ATAIMAGES

Gradsku vrevu ste zamenili mirnijim mestom za život, koliko su vam se svakodnevnica i sam život promenili od tada? 

- Još se navikavam na novi način života, polako upoznajem novi kraj i okolinu. Pitajte me za godinu dana.

Da li planirate da se možda nekada preselite i u Grčku? Ili vam život pored mora prija samo povremeno? 

- Jako volim Atinu, Grčka je veoma lepa zemlja, ljudi su topli i nama slični, ali ipak moj Beograd ne bih napustila.

Foto: Printscreen/Instagram/suzanamancicofficial

Godinama ste u skladnom braku sa suprugom Simeonom, kako negujete ljubav posle toliko godina i to na daljini?  

- Moj brak je skladan i harmoničan, razumemo se, pogotovo kada je posao u pitanju. Svaki slobodan trenutak provodimo zajedno i razdaljina se ne oseća.

Foto: Foto: ATA Images

Da li ste u životu patili zbog ljubavi ili su u glavnom muškarci patili zbog vas? 

- Ljubav je neobjašnjiva, ili je ima ili je nema. Zato ljubav treba čuvati u srcu i uživati u njoj, sve dok traje. Ne treba patiti za nečim što je prošlo. Zato pamtim samo lepe dane.

I za kraj, koji je najtužniji a koji najsrećniji momenat u vašem životu?

- Kao što pesma kaže, "Pamtim samo srećne dane". Ima toliko razloga da budemo nesrećni, a samo nekoliko da budemo srećni. Pa, izaberite sami. 

BONUS VIDEO: