"Vučem traume iz detinjstva i danas": Ilda Šaulić o odnosu sa porodicom (VIDEO)

Povodom predstojećih vaskršnjih praznika, Ilda Šaulić je za Informer govorila o tome kako provodi praznike, porodičnim običajima, kuhinji, ali i uspomenama iz detinjstva.

Ilda Šaulić je iskreno progovorila o tome šta za nju znači Vaskrs, koliko joj je važna porodica, ali i o tome kako održava tradiciju sa ćerkicom, suprugom i braćom.

Kako provodite Vaskrs, da li ćete praznike slaviti u krugu porodice ili ćete ove godine ipak raditi?

- Ne radim, ovoga puta ćemo biti van Beograda, sa devojčicom idemo na mali put. Svakako da se farbaju jaja, da se postavlja sto i svake godine izmišljamo nešto novo. Ono što je interesantno je da svake godine ćerkica i ja gledamo neke nove tehnike farbanja jaja i mislim da smo sada svi zaluđeni time, svuda nam izlaze klipovi na društvenim mrežama. To nam je jako interesantno, a ja sam inače neko ko jako voli praznike, a tako sam i odrasla. Uvek nam je bilo važno da se okupljamo za praznike i da smo svi zajedno. 

Foto: ATAIMAGES

Dakle još dok je vaš otac Šaban bio živ, negde ste uvek imali te običaje okupljanja?

- Tako je, on je generalno dosta bio odsutan, stalno je putovao i radio, ali se uvek znalo kada su praznici da je to neko vreme koje je posvećeno za nas. Nebitno da li je to bio Božić, Uskrs ili proslave rođendana, trudili smo se da toga dana budemo zajedno, da se spremi neki lepi ručak i da se proslavi kako treba. 

Mihajlo živi dalje od vas, da li nalazite vremena da se okupite s obzirom na to da oboje radite i imate svoje porodice?

- Eto ja baš putujem kod Mihajla, jer ću raditi svirku u Cirihu, tako da ću ga videti. Mi se zaista trudimo da se viđamo, nije to na kraju sveta, on naravno koliko mu dozvoljavaju obaveze dođe, nekada dođe njegova supruga sa dečicom, ali i mi odemo kod njih. Mi smo definitivno bili razdvojeni ceo život, on se školovao u Italiji, pa je bio u Engleskoj, a sestra i ja smo živele u Švajcarskoj kod bake, gde smo se i školovale. Uvek smo bili na različitim destinacijama ali mama je činila da se mi ne osećamo nostalgično i ne budemo dugo odvojeni, što traje i dan danas. Uvek se zna kada se okupljamo, viđamo i dogovaramo. 

Foto: ATAIMAGES

Šta je to na vašoj prazničnoj trpezi bez čega ne može da prođe Vaskrs?

- Ništa konkretno, tu su jaja, divne salate, pa malo mesa. Ja sam inače gurman i sreća da se to ne vidi na meni. Mene svi stalno zezaju: "Ti Šaulićka stalno pitaš šta ćemo da jedemo", ali ja jedem količinski malo, ali volim da jedem češće. To valjda njih buni, ja ne preterujem, ja se kontrolišem. Jako volim da se kuva, kod mene u kući se kuva svaki dan. 

Da li to znači da ste domaćica?

- Da, ja jako volim da spremam hranu i ništa mi nije teško, iako u kući imamo ženu koja za nas sprema. Volim da se stalno mesi nešto, da se kuva i da uvek miriše na porodicu.

Foto: ATAIMAGES

Šta suprug najviše voli da mu spremite?

- On stvarno sve voli, mada više voli slano. Jako voli kuvanu hranu, ali je i on dobar kuvar. Kada je dobro raspoložen baš nas super iznenadi i on nije tipičan Balkanac. Za Bojana neke stvari uopšte nisu nepoznanica i on ume svašta nešto da uradi po kući i ništa mu nije teško. 

Da li postoji neki trik iz kuhinje koji ste nasledili od Goce?

- Mama zapravo nije toliko vremena provodila u kuhinji. Uvek smo imali žene koje su radile i bile tu, ali je slatka jer kada god se nešto sprema ona kaže: "Ovaj recept ste uzeli od mene". Ona je više bila žena koja se bavila decom, kućom, a za domaćinstvo je uvek bio tu neko ko je to radio za nas. Opet, ona je vodila tatinu karijeru i posao. Ja sa druge strane imam tu žicu da spremam i ne pravim od toga nikakvu dramu. Ja svemu priđem tako lako, pa se na kraju lako i ostvari.

Foto: ATAIMAGES

Sa Sanelom ste nekako najbliži. Da li postoji neka anegdota iz detinjstva, oko čega ste se najviše svađale?

- Bile smo haos kada smo bile male. Razlika između nas je tri godine i ja sam za nju bila klinka. Ja stalno hoću svuda da idem sa njom, a ona neće da me vodi. To pamtim i danas i zato se ona uvek smeje kada pomenem neke njene drugarice iz škole. Ona stalno negde ide sa njima, a hoću i ja, a neće da me vodi. Stalno sam imala animuzitet prema tim njenim drugaricama jer svuda idu, a ja ne idem nigde. Skoro smo pričale i ona mi je rekla: "Jao bre, čega se ti sećaš". To su mi traume, to su traume iz detinjstva jer sam stalno htela da idem, a ona nije htela da me vodi. Bilo je svega, stalno smo se nešto koškale i svađale. Ipak, kako smo sazrevale, naš odnos je danas dobio potpuno drugu dimenziju i to je sada jedna neraskidiva veza.

BONUS VIDEO