"Pitala sam se zašto baš meni se to desilo": Pevačicin sin rođen bez sluha, ovako priča o bolnoj temi

Pevačica Anica Milenković otvorila je dušu o bolnoj temi, tačnije o sinu koji je rođen bez sluha.

Naime, Anica je istakla da je i pored njegove teške dijagnoze nalazila snage da nastavi dalje. 

- Ja mislim da svaki čovek kada čuje da dete ima bilo kakav problem, pita se zašto meni. Ali odgovor ja znam. Znači, tako je od Boga. Nije bilo lako, ali nije bilo nešto što ne može da se reši. Iako sam ja u početku mislila da nema, nema pomoći. I druga stvar koja je meni davala, kako da kažem, malo je ružno da kažem snagu, ali videla sam dosta dece u toj bolnici sa mnogo gorim bolestima. I onda kažeš Bogu: "Hvala ti Bože da je samo ovo." I dan- danas ima dece koja se rađaju sa mnogo težim bolestima, sa mnogo komplikovanijim situacijama. Kažem, neka Bog sačuva svu decu kao i moju, ali to je to, to je što je. Svaki čovek, svaki roditelj se trudi i podnosi to. Opet kažem, to je ta neka snaga koju mi pronalazimo u sebi. Nema stajanja. Moraš da ideš dalje, moraš da se boriš, tražiš načine. Nije to bilo toliko strašno koliko ima porodica i slučajeva. On je rođen bez sluha. Trebalo je naučiti pričati, trebalo je naučiti slušati. Trebalo je proći kroz sve to, ali, a, nije to ništa moje, to što sam ja prošla naspram šta ljudi prolaze. Ja uvek razmišljam o tome - rekla je ona. 

Foto: Instagram printscreen/anica.milenkovic.music

Folkerka je dodala i da su joj deca najveća podrška u svemu. 

- Pa deca su izvor života, ako mogu da kažem, bar meni. Ko god ima decu, on zna da su nama deca sve. Znači, imaš ih, popunili su život, dali su neki novi smisao, vredniji smisao od svega ostalog. Znači, od reflektora, kamera, svega i para. Oni su meni smisao života i zbog njih ja sve radim i ničega se ne stidim. Ja jesam ponosna na njih, ali ja samo molim Boga da sve što ih učim da, da im ostane u glavi. Znaš kako mladost, generacije su se promenile, nisu rasli, nisu učeni kao mi što smo učeni pre trideset godina od babe i dede, od roditelja, kako se ranije i raslo i živelo. Ja mogu da kažem da ću biti najponosnija i da zna, i znaću da sam napravila veliki uspeh u životu tek onda kada ih vidim nekih trideset godina, ako Bog da i budem živa, da su dobri ljudi, da su pošteni ljudi, da rade normalno posao i da imaju svoje porodice - ispričala je za Blic. 

BONUS VIDEO: