"Smrt je neizbežna stvar": Potresno priznanje pevača o supruzi i odlasku sa ovog sveta

Željko Samardžić govorio je o životnim pobedama i izazovima kroz koje je prolazio, ističući da su ga mnoge borbe koštale odricanja, ali da se sav trud na kraju isplatio jer je danas srećan čovek.

Samardžić je govorio o svojoj supruzi Maji, ali i o odricanju i žrtvi koju je morao da prođe kako bi svojoj porodici obezbedio normalan i lep život ali i jednoj jedinoj želji koju ima.

- Osnovni cilj je bio da im stvorim krov nad glavom, a u Beogradu je to bilo jako teško. Moja supruga je bila neprikosnovena, moja heroina koja je o svemu vodila računa. Kada god sednem na brod zapitam se:"Bože, koliko mi je još leta ostalo". Kada ne bih radio za novac, najiskrenije vam kažem, ja bih to radio za džabe. Mnogo volim da pevam i mislim da se to čuje. Novac je "loš gospodar", ali tu je moja Maja koja o svemu tome vodi računa... Jako verujem u nju, jedna moja i jedina je želja kada dođe sudnji dan i meni i njoj, da ja ipak odem pre nje - započeo je on.

Foto: ATAIMAGES

Samardžić se prisetio početaka u Srbiji nakon što je bio prinuđen da ode iz rodnog grada.

- Ono što je bilo osnovno kad smo došli jeste da smo imali nekoga ko nas je dočekao, naš prijatelj Miško Milićević. Beograd kao da se osmehnuo. Bio je divan sunčan dan a mi smo bili na neki način unesrećeni a srećni, a meni je nebo nekako bilo sivo nad Beogradom bez obzira na Sunce koje je bilo užareno. Otišli smo u neizvesnost. Smestili smo se u Borči i bavili smo se mojim poslom. Nismo imali izbora, bilo je ili da budete u ratnom vihoru ili da se borite za koru hleba na drugi način... Meni je grubost nepoznanica, protiv rata sam svake vrste, hteo sam da prigrlim decu, budem uz njih i pokažem im da sam spreman da se žrtvujem za njih u svakom smislu, tako je i bilo - govorio je Željko za emisiju "Nije sve tako crno".

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

"Nikada nisam jurio karijeru"

Željko Samardžić nedavno je govorio za Kurir o ostvarenim i neostvarenim željama, porodici i karijeri koja mu se kako kaže, slučajno dogodila.

- Imao sam interesantno detinjstvo, ja sam oficirsko dete. Selili smo se, menjali gradove i republike. Prvi razred sam završio u Nikšiću, drugi u Igalu, treći sam već bio u Mostaru, četvrti, peti, šesti i sedmi bio u Zadru, a u osmom sam se vratio u Mostar.Prvu ljubav iz ranog detinjstva prema muzici osetio sam kad bi dolazili gosti, pokojna majka me je često molila da otpevam nešto, ja se popnem na stolicu uzmem gitaru i pevam. Majka je osetila moj talenat a i sama je lepo pevala. Onda su me tu oni kao častili... - govorio je Željko i otkrio da nikada nije maštao da bude poznat:

Foto: ATAIMAGES

- Ali nikada to nisam shvatao kao svoju budućnost sve dok u Zadru nisam odgledao festival "San Remo" i dok se nisu pojavili likovi iz moje rane mladosti koje sam obožavao poput Tom Džonsa kojeg sam kasnije u upoznao u Beogradu. Desila mi se karijera, zaista je nisam jurio. Kockice su se složile, a Beograd je grad u kome sam ostvario sve svoje snove - zaključio je on. 

BONUS VIDEO