Počeo radom u kanalizaciji, pa postao gazda firme! Pevač progovorio o torturi u Nemačkoj: "Iživljavali su se..." (VIDEO)

Pevač Redžep Redžepović Lepi gostovao je u emisiji "Demanti", gde je otvoreno govorio o svom životu u Nemačkoj, počecima u građevini, ali i neobičnoj priči koja stoji iza njegovog nadimka.

Lepi je otkrio da njegov prvi posao u Nemačkoj nije imao nikakve veze sa građevinom. Kako kaže, do posla je dolazio tako što je išao od mesta do mesta i raspitivao se, a u početku je radio najrazličitije poslove.

- Išao sam okolo i pitao. Prvi posao je bio čišćenje nekog stakla, a ja sam i tada imao kosu, inače. Otišao sam u neko doner mesto i na engleskom sam ga pitao, jer sam tada samo taj strani jezik govorio, a i on je bio polomljen i naučen iz filmova. On je rekao da ne zna i da će pitati gazdu. Kasnije sam čistio par nekih prozora i neke kanalizacije. Nisam ja tada bio za građevinu - ispričao je Lepi u emisiji "Demanti".

 

 

Nedugo zatim prešao je na bauštelu, gde je za samo nekoliko meseci naučio zanat.

- Prešao sam na bauštelu i naučio zanat zidara za tri meseca. U Nemačkoj tri godine moraš da se školuješ da bi bio zidar, a ja sam za tri meseca naučio. To je bilo vrlo retko, skoro nemoguće. Ja sam tri meseca bio pomoćnik, a deset godina sam bio zidar, tri godine sam bio predvodnik i zadnjih sedam godina sam imao svoju građevinsku firmu. Ukupno je to 20 godina - rekao je Redžepović.

Kako je dodao, tokom rada u sopstvenoj firmi susretao se i sa ljudima koji godinama nisu želeli da napreduju.

- Kada sam imao svoju firmu, dolazili su ljudi da traže posao. Oni koji su nekada bili pomoćnici, oni su i tada bili pomoćnici. Jednostavno, ima takvih ljudi koji ne žele da napreduju i ne žele obaveze - rekao je Lepi.

Foto: Nevena Mihajlovic

Ovako je dobio nadimak Lepi

Redžepović je zatim otkrio i kako je nastao nadimak po kojem ga danas svi prepoznaju. Sve je počelo još na njegovom prvom gradilištu, kada je zbog velikog broja radnika imao problem da zapamti njihova imena.

- Na prvoj građevini sam bio pomoćnik. Pravio se neki veliki hotel i bilo je mnogo radnika. Danas se ne sećam imena većine. Takav sam, nisam dobar sa imenima, ali lica prepoznajem. Oni mi kažu: "Donesi mi to i to." Jedan se zove Hans, drugi onako, ovako, ja ne mogu sve to da popamtim. Tako da sam ja svima pričao "lepi": "Hej, lepi, lepi, šta ti treba? Lepi, je l' ti treba ovo..." - prisetio se pevač.

Kasnije je, kako kaže, upravo taj način obraćanja preneo i na svoje pomoćnike, jer se sećao kako su se pojedini majstori ponašali prema njemu dok je bio početnik.

Foto: Nevena Mihajlovic

- Tako je bilo i kasnije. Ja sam postao zidar i pamtio sam kako su se nada mnom iživljavali pojedini majstori. Videli su da sam sam, još sam imao i dugu kosu, svašta se dešavalo, ali ja sam takav čovek i navikao sam da trpim. Zbog toga sam ja svoje pomoćnike oslovljavao sa "lepi". Kada vidim da je neko nervozan, kažem mu: "Lepi, šta nije u redu, je l' možemo da rešimo problem?" - ispričao je Redžepović.

Ipak, pravi trenutak kada je shvatio da je upravo on taj "Lepi" dogodio se tokom odmora u Novom Pazaru. Njegov prijatelj mu je tada ispričao da u Berlinu postoji zidar sa istim nadimkom.

- Onda sam otišao na odmor u Novi Pazar i sedeo sam sa nekim drugom, pili smo kafu. On mi je rekao: "Ima neki Lepi u Berlinu, dobar je zidar." Ja nisam radio na satnicu tada, nego na kvadrat i tako sam super zarađivao, davao sam sve od sebe u tom poslu. On mi je rekao da ja treba da odem i da nađem tog "Lepog" u Berlinu. Ja nisam imao pojma kakav Lepi.

Kada je prijatelj počeo da opisuje tog čoveka, Redžepović je shvatio da zapravo priča o njemu.

- On pozove tog šefa i, kako njemu taj šef objašnjava, kaže da je Lepi sad u Pazaru, da živi kod autobuske i nosi rep kad radi... Ja rekoh: "Au, pa to sam ja" - zaključio je Lepi.

BONUS VIDEO