ANA PREDAJE ENGLESKI U KINESKOM VRTIĆU: Deca nose istu odeću, jedu supu svaki dan, a gimnastika je obavezna!

"Zovem se Ana i već 2 godine živim u kineskoj provinciji Šansi. Ovde predajem engleski u lokalnom vrtiću. Svakog dana, moja dva sina, koja takođe pohađaju ovaj vrtić, moraju se suočiti sa neobičnim pravilima i tradicijom.

Evo šta sam naučila tokom mog boravka u Kini:

Mnogi vrtići rade po sistemu "All inclusive"

Svaki roditelj želi da maksimalno doprinese razvoju svog deteta, zbog toga su privatni vrtići pokazatelj standarda za stanovnike sa prosečnom platom u Kini. Vrtići ovde nisu jeftina stvar: godina dana boravka u vrtiću iznosi od 1.700 do 4.500 dolara u provinciji, dok u gradovima od 4.500 pa do 6.500 dolara, piše sajt brightside.

Samo DVE KESICE OVOG ČAJA ukloniće podočnjake i podmladiti vaše lice!

 

IZRAZI KOJE NIKAKO NE SMETE DA GOVORITE DECI! Svakome se barem jednom omaklo, a OSTAVLJA LOŠE POSLEDICE NA NAJMLAĐE!

Za taj novac dete dobija "all inclusive" uslugu koja obuhvata: 5 obroka dnevno; prevoz od kuće do škole; uniforme; cipele; ranac; set posteljine i jastučića; hrpu živopisnih udžbenika. U vrtić možete ući pomoću plastične kartice koja otključava vrata ali samo određenim satima. Nakon nastave u vrtiću deca mogu da ostanu na dopunskoj nastavi: naprimer gradnja Lego kockicama, vožnje trkačkim biciklima; vožnja rolera; košarka i naučni eksperiment.

Praksa u vrtiću

Jednom mesečno deca imaju praktične časove kao što su kuvanje nacionalnih jela ili grnčarstvo. Svake sezone postoje posebni događaji koji uključuju roditelje: poseta banci, pošti, farmi, zubaru, penjanje na planinu, takmičenje u parkovima ili pena zabave u školskom dvorištu.

Foto: Pixabay

Odeća

Kineska deca u vrtićima nose istu obuću i leti i zimi. Zimi se deca dovode u vrtić u patikama, zbog čega im unutra nije vruće. Međutim, vazduh u sobi brzo postaje težak i prašnjav. Ne nose kape, čak ni kada je vani vreme ispod nule. Niko ne nosi kapuljače. Moji sinovi su jedini koji nose kape i kapuljače, i svi ih čudno gledaju. 

Hrana

Deci u vrtiću se služe kineska jela, sa minimalnim količinama začina. Običan ručak sastoji se od supe, tanjira pirinča ili rezanaca i lepinje. To je to. 

Prvo moraju jesti glavno jelo, a zatim supu. Deci se daje voda samo pre odlaska u kafeteriju. Mnoga deca koja su u vrtiću mogu jesti začinjenu hranu tek kad napune 2 godine. Svake druge nedelje na meniju se nalaze i škampi. 

Pre svakog obroka deca sklope ruke i zahvale se na hrani. U vrtićima velika pažnja se posvećuje nacionalnim tradicijama.

Pregled

Roditelji ponekad pokušavaju da u vrtić dovedu bolesno dete, jer nemaju gde da ga ostave, a moraju da idu na posao. Zato vaspitači ulažu velike napore kako bi sprečili širenje virusa i zaraze. 

Spavanje i obuka

Deca se igraju, jedu i spavaju u istoj sobi. Spavanje traje oko sat i po, a neka deca stvarno spavaju dok druga samo tiho leže na krevetu. Disciplina je ovde veoma stroga, pa deca ne smeju da se pomeraju dok traje dremka. Na kraju nedelje, svu posteljinu, od dušeka do jastuka roditelji nose kući na pranje. 

Vežbanje

Deca u kineskim vrtićima ne moraju da ponavljaju iste dosadne vežbe svaki dan. Oni rade jutarnje vežbe, a zatim u 10 sati počinje muzika gde deca 20 minuta plešu. Svaki dan se pušta ista muzika i deca plešu istu koreografiju. Nakon vežbe, deca stoje u "voziću" i vraćaju se svako u svoju učionicu. Starije grupe su naučene da se samostalno vrate, nikad ne idu u paru i nikad se ne drže za ruke. 

Poslušnost

U vrtiću se najviše pažnje posvećuje oslobađanju dece od egoizma. U Kini se veruje da dete mora da nauči da reguliše svoje želje i da ih usklađuje sa ritmom grupe. Vaspitači su izuzetno strogi i to obrazlažu time da će nastavnici u školama biti još stroži.

 

Od dece u vrtićima se traži da mirno sede i da se dobro ponašaju. Svaki nastavnik ima svoje metode. Neki viču, drugi udaraju decu po leđima, ili ih povlače za ruke. Prošle godine moje petogodišnje dete je dobilo štap po ruci jer nije lepo pisao. 

Roditelji ne dopuštaju bezobzirno ponašanje prema deci, ali svi veruju da je strogoća korisnija. 

 

Dečja kreativnost često izostaje zbog discipline. Deca zbog toga vole da rade po pravilima, jer tu ne moraju da pokazuju svoju individualnost. 

 

 

Nisu popustljivi ni prema roditeljima

 

Iako mnogi roditelji misle da su vaspitači previše strogi, oni njima mnogo veruju. Veruju da su obrazovani profesionalci koji će bolje od njih da vaspitaju njihovu decu. 

 

Nedavno je ceo naš razred išao u park kako bi učestvovao u porodičnom danu sporta i igre, a ja sam bila zadivljena time kako se vaspitavaju i roditelji.

 

Rečeno nam je da učestvujemo u takmičenju i određena su nam stroga pravila. Oni koji nisu ispoštovali pravila udarani su štapovima na naduvavanje. 

 

Tim koji je izgubio igru bio je kažnjen sa 20 sklekova dok su nam deca sedela na leđima. Rečeno nam je: ako roditelji odbiju da izvrše zadatak, to će umesto njih morati da urade vaspitači. Roditelji nisu imali izbora, jer bi odbijanjem izdali vaspitače - što je za Kineze najstrašnija stvar.