USTAŠE SU MI ODVELE OCA, NA VAGONU JE PISALO 'POKVARENA ROBA' Ovog glumca su mnogi obožavali, a retko ko je znao njegovu TRAGIČNU SUDBINU

Čuveni glumac Pero Kvrgić preminuo je juče u 94. godini života.

Pero Kvrgić rođen je u Moravicama u Gorskom kotaru 1927. godine. Pohađao je nekadašnju zagrebačku Zemaljsku glumačku školu i Dramski studio u Zagrebu. Kvrgić je dobio mnoge glumačke nagrade, a ono što je manje poznato jeste tragična životna sudbina ovog glumca, o kojoj je progovorio u jednom od intervjua. 

Perov otac Milan bio je ugostitelj, a pošto glumca u detinjstvu nije zanimala škola, otac je vrlo često bio zabrinut za njegovu budućnost. Život i detinjstvo tekli su bezbrižno u Moravici gde su vozovi prolazili, a on ih kao dete sačekivao i ispraćao, sve do kobnog dana kada su ustaše odvele njegovog oca Milana. 

Svedočanstva od Pavelića

- U Srpskim Moravicama nije bilo ustaša. Mi smo pripadali Italiji. Ali kako to već biva, jednoga su dana došle ustaše i pokupile sve odrasle Srbe. Ja sam bio u školi u Ogulinu. Toga smo dana dobili Pavelićeve spomenice. To su bila svedočanstva, Pavelić nam je svima poklonio razred. Kum Bilko mi je rekao da se ne uzbuđujem što je puna stanica uniformisanih lica. Ustaše su odveli sve Srbe kilometar i po daleko od stanice. Otišao sam do oca i pokušao da ga utešim Pavelićevim svedočanstvom - kaže glumac, ali oca to nije obradovalo. 

- On je bio jako deprimiran. Gotovo me nije ni čuo. Sećam se da sam među svim onim ljudima vidio i popa Đujića. Njega sam se, onako bradatog, uvek plašio. Posle su ocu dopustili da u kući popije jednu kafu. Ja sam ga nagovarao da pobegne. Desetak metara iz kuće bila je neka šumica, mogao je tamo da se sakrije. Ali otac hteo da beži. Rekao je da nema razloga jer nije ništa kriv - ispričao je glumac jednom prilikom.

- Onda su ih sve potrpali u stočne vagone i tamo ih zatvorili. Na očev vagon kredom su napisali "Pokvarena roba". Poslednji sam ga put video pre nego što je sneg krenuo u nepoznato. U smrt. Njegovo lice gledalo me iz rešetaka na malom prozorčiću. Žene su plakale. Prašina. Bilo je grozno - setio se glumac.

Otac ubijen na Velebitu

- Otac se više nikad nije vratio. Ubijen je, prema nekima, na Velebitu. Tada sam se prvi put napio u životu. Napio sam se s jednim prijateljem koji je takođe ostao bez oca. Bilo je to pijanstvo iz očaja. Došao sam kući, stao ispred ogledala i gledao svoje pijane grimase  - otkio je glumac. 

Majka Julijana bila je Slovenka, koja se ceo život borila za svoju decu, pošto je ostala bez muža bavila se prodajom svinja kako bi preživeli, a Pero je nakon svega završio u partizanima, gde je upoznao mnoge umetnike i tu je i počela njegova glumačka karijera. Nakon rata, to mu je bila profesija.