TAJNI ŽIVOT KOKO ŠANEL! Kraljica mode imala je MRAČNU STRANU koju Francuszi NE VOLE DA POMINJU, a jedan SUDBINSKI SUSRET joj je preokrenuo život!

Jedan od simbola Pariza, i predratnog i poratnog, definitivno je bila najveća kreatorka dvadesetog veka, Koko Šanel

Dok su brojni osluškivali i čekali vesti sa fronta, sve bitke su umnogome bile već završene. Otvoreni francusko-nemački sukob 1940. godine trajao je samo nekoliko sedmica. Ubrzo, nacističke trupe su, praktično bez otpora, ušetale u tada najlepši grad Evrope – Pariz. Mnogi stanovnici grada svetlosti nisu znali šta ih je snašlo, ne shvatajući novo vreme koje su donele okupatorske trupe.

Iako francuska moderna istorija iz tog perioda najčešće ističe herojske primere francuskog pokreta otpora, taj period je zapamćen i po velikom broju Francuza koji su, više ili manje svojom voljom, oberučke prihvatili nemačku okupaciju, pokušavajući da život prilagode novom poretku. 

I do danas je donekle tabu tema ostala saradnja istaknutih francuskih ličnosti sa nacističkim okupatorima, a u decenijama nakon završetka sukoba, čini se da je istina žrtvovana zarad nacionalnog jedinstva.

Od Gabrijele do Koko

Jedan od simbola Pariza, i predratnog i poratnog, definitivno je bila najveća kreatorka dvadesetog veka, Koko Šanel. 

Predratni deo njenog života slabo je dokumentovan. Odrastanje bez roditelja i muke koje je morala da prođe – od sirotišta po provinciji do lascivne zabavne scene glavnog francuskog grada sa početka veka – sve je to postalo deo mitologije o kreatorki, koja je i sama priču više ili manje dramatizovala, zavisno od potrebe ili inspiracije. 

O "madmazel Šanel" i njenom životu nakon Drugog rata znamo neuporedivo više, naročito od kada se, deceniju nakon kraja rata, iz Švajcarske vratila za Pariz. Brend Šanel ubrzo je postao globalan, te je bio na putu da postane, uz Kokakolu i Mekdonalds, najprepoznatljiviji globalni brend XX veka.

Ali sudbina i život Koko Šanel tokom okupacije njene domovine oduvek je bila obavijena velom misterije. Tek nakon njene smrti, 1971. godine, glasnije se počelo govoriti o njenoj ulozi u nacističkoj obaveštajnoj mašineriji, ali i načinima kojim je Koko pokušala da postane stopostotni vlasnik jedne od najvećih fabrika novca – modne linije Šanel i svih njenih proizvoda.

Rani radovi

Nakon što je, 1913. godine, otvorila svoj prvi butik u Parizu, Koko Šanel je postala jedno od istaknutijih imena bogate pariske modne scene. Iako su njene mušterije u početku bile isključivo dame iz najviših pariskih krugova, Koko je oduvek želela da njene kreacije postanu dosta masovnije, ali i da postanu svakodnevni stil, više nego "odeća za posebne prilike". Želela je da ženskoj modi unese karakteristiku koja joj je vekovima nedostajala – udobnost.

Verovatno bi ostala upamćena kao jedna od lokalnih, pariskih modnih legendi, jedna u nizu specifičnih genija svoje oblasti koja bi ostala karakteristika Pariza, da se 1922. godine nije pojavila na konjskim trakama na hipodromu iza Bulonjske šume. Tamo se desio sudbinski susret između Koko Šanel, revolucionarne kreatorke i uspešne poslovne žene, i Pjera Verthajmera, jevrejskog biznismena koji je već ostvario ozbiljne uspehe u trgovini.

Imperija je stvorena!

Koko i Pjer su našli zajednički jezik, te je 1924. godine stvoreno zajedničko preduzeće Šanel Parfemi. Prema tadašnjem dogovoru, porodica Verthajmer bila je dužna da obezbedi sve finansije za proizvodnju, distrubuciju i marketing, dok je Koko firmi ustupila svoje ime, ali i imidž koji je sa sobom nosila, kao i nepresušni izvor u vidu svojih kreacija.

Podela vlasničkog udela, u kojoj je porodici Verthajmer pripadalo 70 odsto, dok je Koko bila vlasnica samo jedne desetine preduzeća, bez ikakvih prava odlučivanja, dugo je bio razlog sukoba između suvlasnika. To nije sprečilo njihov najpopularniji proizvod, parfem "Šanel no.5", da postane jedan od prvih istinskih, globalnih, modnih blokbastera.

Foto: pexels.com

Iako je prve pokušaje da preuzme kontrolu, ili barem veći udeo u njoj, Koko sprovela još 1934. godine, tek će nacistička okupacija kreatorki pružiti priliku da iz posla izbaci jevrejsku trgovačku porodicu.

Kao i skoro sve francuske žene koje su okupaciju provele u naručju nemačkih oficira, i Koko je bila predmet brojnih ogovaranja, izmišljanja, preuveličavanja, do te mere da je danas nemoguće odvojiti mit od stvarnosti. Stoga, ostaje nam da se bavimo samo dokumentovanim činjenicama.

Nacisti

Koko je najveći deo rata provela živeći na poslednjem spratu superekskluzivnog hotela Ric u Parizu, koji je u to vreme bio mesto okupljanja najviših predstavnika nemačke armije, ali i nemačke politike. U njemu su pariske noći provodili i Gebels i Himler, ali i brojni visoki oficiri koji su svaku prekomandu u Pariz smatrali nagradom, naročito otkada je kao opcija počeo da figurira i ledeni Istočni front.

U to vreme, Koko je bila u ljubavnoj vezi sa baronom Fon Dinklageom, nemačkim obaveštajnim oficirom. Bila je to veza koja je kreatorki, pored fizičke zaštite, omogućila i neometan pristup najvišim krugovima nemačke uprave u Francuskoj, te i dobru poziciju da konačno preuzme kontrolu nad firmom koja je nosila njeno ime.

Ubrzo po otpočinjanju nemačke okupacije, na snagu su stupili nacistički rasni zakoni, po kojima su svi poslovi koji su bili u vlasništvu Jevreja, praktično, izgubili vlasnika. Tu okolnost Koko je htela da iskoristi i pokuša da preume brend "Šanel". 

Tek je u 21. veku otkriven zvaničan dopis, koji je Koko Šanel poslala vladinim predstavnicima zaduženim za oduzimanje finansijskih i poslovnih sredstava od Jevreja. U tom momentu, zvanični vlasnici "Šanela", porodica Verthajmer, napustila je Francusku i pobegla u Njujork, gde su pokušali da nastave sa proizvodnjom najpopularnijeg proizvoda kompanije, parfema "Šanel no.5".

Stoga je Koko tvrdila da se posao, iako i dalje u rukama Verthajmera, "zakonski gledano, smatra napuštenim od strane dotadašnjih vlasnika, Jevreja".

"Stoga ja imam neosporavano pravo na kompaniju koja nosi moje ime, naročito stoga jer je profit koji sam tokom godina od kompanije dobijala u velikom neskladu sa važnošću kreacija koje sam za kompaniju napravila od njenog osnivanja. Vi imate mogućnost da ispravite nepravdu koja se prema meni sprovodi već sedamnaest godina", napisala je Koko u dopisu vladinim predstavnicima višijevske Francuske, u formi molbe za pravdu.

Igre u velikoj ligi

Odgovor vlasti Koko Šanel je neprijatno iznenadio. Naime, Verthajmeri su, pre nego što su napustili Francusku, sva vlasnička prava preveli na Feliksa Amija, biznismena koji nije imao prepreka da bude vlasnik kompanije ni pod nacističkom upravom, te kompanija nije potpadala pod nadležnost organa koji su se bavili oduzimanjem jevrejske imovine.

Ipak, tokom velikog dela okupacije, Koko je bila de facto jedini vlasnik kompanije u Francuskoj, dok je kompanija istog imena, pod kontrolom Verthajmera, preko okeana, nastavila sa proizvodnjom i prodajom čuvenog parfema "Šanel no.5", ali i drugih proizvoda.

Pored njenog poslovnog života, ili baš zbog njega, Koko Šanel je, po danas dostupnim dokumentima, imala i vrlo kontroverznu ulogu na uzbudljivoj špijunsko-obaveštajnoj evropskoj sceni tokom Svetskog rata.

Iako je većina dokumenata prikazuje kao dobrovoljnog saradnika nemačkih obaveštajaca, njene dobre veze sa visokim britanskim krugovima, te njena sposobnost da prenosi informacije između zaraćenih strana, doneli su joj zaštitu nakon rata, koju je, prema nekim tvrdnjama, garantovao i sam Čerčil.

"Liberacion"

Po proterivanju nemačkih trupa iz Francuske i završetku okupacije, Koko Šanel, suočena sa brojnim optužbama sa kolaboraciju, odlazi u Švajcarsku. Verthajmeri, koji su se vratili u Pariz, dobili su natrag vlasnička prava na kompaniju "Šanel parfemi" od Feliksa Amija, a pred njima je bila pravna borba za delove kompanije koje je, tokom okupacije, na sebe prenela Šanel. 

Pravna bitka koja se pripremala neposredno nakon prestanka vojnog sukoba, privukla je pažnju celog poslovnog sveta. Ali, ishod te bitke malo ko je mogao da predvidi.

Shvatajući da bi otvorena borba protiv kreatorke, sa iznošenjem "prljavog veša", te isticanjem njene kolaborantske uloge, umnogome oštetila brend čiji je vlasnik bio, Pjer Verthajmer je interese kompanije stavio na prvo mesto. Tako je došlo do jednog od najmudrijih poslovnih poteza 20. veka.

Suđenje između poslovnih partnera završeno je 17. maja 1947. godine dogovorom koji će Verthajmere učiniti jednom od najbogatijih porodica Evrope i do danas, dok će Koko Šanel, siroče iz francuske provincije, postati jedna od najbogatijih žena sveta, usput skidajući stigmu nacističkog saradnika.

Konačni ugovor 

Dogovoreno je da se prepravi ugovor iz 1924. godine, a uz to je kreatorki isplaćen i procenat (koji je predstavljao milionsku sumu) od prodaje čuvenog "No.5" parfema tokom ratnih godina. Koko Šanel je, uz to, dobila i prava na 2 odsto od ukupne svetske prodaje "Šanela no.5", za šta se procenjivalo da će joj donositi oko 25 miliona dolara godišnje.

Karakteristična je i stavka uneta u ugovor na zahtev Koko Šanel, po kojoj će porodica Verthajmer snositi sve troškove kreatorkinog života, od sasvim beznačajnih do luksuznih, dok god je ona živa. Ovaj nesvakidašnji član ugovora bio je osnov za novo partnerstvo između velike trgovačke porodice i talentovane kreatorke.

Nakon što je poslovna imperija ponovo uspostavljena, Koko je imala samo jednu želju – da se vrati u Pariz. Iako je javno mnjenje godinama pripremano za njen povratak, trebalo je devet godina dok se Koko nije i zaista odlučila da napusti svoj švajcarski dom i vrati se u Pariz.

Godine 1954, nakon što su pomalo i zaboravljene istrage o kolaboracionistima, čiji je i sama bila predmet, Koko Šanel se, potpomognuta Verthajmerovim vezama i novcem, spektakularno vratila u prestonicu mode. Počela je nova etapa u razvoju kompanije "Šanel", u modi generalno, ali i u životu najčuvenije kreatorke.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.