Psiholog: Aleksić je toj DECI BIO KAO OTAC, njegova dela su zato RAVNA INCESTU!

On je za te devojke bio kao član porodice, u njega su imale ogromno poverenje i nisu ni slutile šta može da im se dogodi. Na sreću, uspele su da prevaziđu stid, strah, osećaj krivice i prijave ga, kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović

Glumica Milena Radulović (25), potom i glumica Iva Ilinčić (24) dale su iskaz u sudu o zlostavljanju koje su doživele od učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, koji je decenijama uživao ugled najboljeg učitelja glume. Tužba koju su podnele, potom istupanje u javnost, doveli su do prave lavine. Prema nekim pisanjima medija, više od 20 žrtava Mike Aleksića podnelo je prijave...

Foto: Shutterstock

Psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović za Ljubav i zdravlje objašnjava zašto je mladoj Mileni Radulović trebalo sedam godina da u sebi pronađe snagu i obelodani šta joj se dešavalo u školi glume, zašto je trpela ponavljanje nasilja, kao i kakva treba da bude uloga roditelja u životu adolescenta i zašto su polaznici ove škole imali više poverenja u svog učitelja nego u roditelje.

Poverenje

- Potpuno razumevanje za žrtvu tog uzrasta trebalo bi da postoji od javnosti. Žrtve su uglavnom bile maloletne u vreme kada su doživele zlostavljanje. Glumica Milena Radulović imala je 17 godina kada se to prvi put dogodilo, a onda se taj čin ponavljao... To je vrlo slično incestu. Aleksić je autoritet, on je vaspitavao, njemu su ta deca potpuno prepuštena. On je toj deci bio u ulozi oca. Roditelji su verovatno mislili da će on od njih napraviti ljude, glumce, umetnike. To su o njemu čuli. I poverili su mu svoju decu. Ali ono što je problematično jeste to što Aleksić nije dozvoljavao pristup roditeljima, niti je komunicirao sa njima. E to je diskutabilno... Roditelji su zbog njegovog ugleda pristajali i na to. Bilo kome da poverite dete vi morate da imate uvid u to šta on radi sa decom i da ponekad to i gledate. I da razgovarate sa vaspitačem, da imate lični kontakt. Ali Aleksić je to sve izbegavao. Čak su deca sama donosila novac kojim su plaćala časove, a roditelji su čekali napolju, nisu odlazili na sprat do učionica... Deca ulaze i izlaze sama i na neki način roditelju ostaje jedino da veruje vaspitaču u potpunosti. I verovali su. Jer, Mika Aleksić je bio veoma poznat u ovom gradu - kaže naša sagovornica.

Vaspitanje, ne ponižavanje

Ona napominje da su roditelji u Aleksiću videli vaspitača koji je strog, ali koji čini dobru stvar jer zahteva da mnogo čitaju, da ispunjavaju svoje obaveze... To je pozitivna strana, ali njegove metode su u potpunosti bile pogrešne, kaže ona.

Foto: Shutterstock

- To da dete treba da ispuni svoje zadatke je u redu. Ali, kada bi izostalo vređanje, a da se ostalo samo na suočavanju - bilo bi sve u redu. Međutim, tu je bilo vređanja: debeli, jesi li ti glup, idi se umij, gluperdo... Suočavanje sa neispunjavanjem nekih zadataka je u redu i roditelji bi trebalo to da kažu detetu. Na primer: "Imao si vremena da igraš igrice, da gledaš u telefon, a nisi imao vremena da učiš." To je suočavanje sa činjenicama, ali nije propraćeno uvredama i posramljivanjem. A posramljivanje je metod koji je vrlo problematičan i može da dovede do nesigurnosti. E sva ta deca su slušala te uvrede, a u isto vreme u Aleksića su gledala kao u Boga, ponavljam, on je bio autoritet, najbolji učitelj glume. Bilo je komentara na izjavu radio voditelja da "nije isto da li te siluje Legija ili Mika". Moram reći - nije isto. Od jedne barabe vi to možete i da očekujete, ali od svog nastavnika ne - kaže psihoterapeut.

Nepristajanje na autoritete

Ipak, u celoj lavini komentara oko ovog slučaja našle su se i priče nekih roditelja ili samih glumaca koji, kako kažu, nisu pristajali na tu vrstu poniženja i maltretiranja i napuštali su čuvenu školu glume iako su imali želju da postanu glumci. Kako jedno dete ume da prepozna šta je maltretiranje, a drugo ne, i zašto ćuti ako ga prepozna?

Foto: Shutterstock

- Najbolje je vaspitanje bez kazne, ono na dogovor. Dogovorimo se: "Ti radiš ovo, ona ono, tata ovo. I kad završimo, idemo u park da se igramo." Dakle, svako mora da radi svoj zadatak. Ukoliko dete to ne uradi, nema igre. Detetu treba reći sve što mislimo, ali na prigodan način, da ono može da razume. Tako se gradi poverenje. Takvo dete bi verovatno reklo roditelju sve što ga muči. E sada, deca koja ne smeju da kažu roditeljima verovatno nemaju poverenje u roditelja, misle da ih roditelji neće razumeti ili će ih okriviti za nešto. Uglavnom je tu reč o deci koja žele da budu perfektna da bi ih roditelji prihvatili. Jer su se roditelji njima uvek hvalili. "Odlično uči i sve radi kako treba, ide kod Mike na časove, ide na klavir, sve stiže..." To je dete koje želi da udovolji roditelju i da zadrži idealnu sliku o sebi. I ukoliko se desi nešto za šta zna da je sramota, ono ćuti. Da se razumemo, deca od sedam godina znaju da je ružno da ga neko odrastao, na primer, poljubi u usta. Ono zna da je to pogrešno. Ako se to desi u porodici, kada to uradi rođak, blizak kućni prijatelj, ujak, teča ili autoritet kao što je Mika Aleksić, koga su ta deca volela i cenila, deca znaju da je to pogrešno, ali se nisu žalila roditeljima zato što ih je sramota. Osetila su krivicu. Svako dete prepozna da je to loše, samo je razlika da li će reći roditeljima ili ne. Tamo gde se dete oseća potpuno sigurno kod svojih roditelja, gde ništa nije tabu tema, ono će reći. S druge strane, imate decu koja su otišla sa tih časova jer su to buntovna deca koja ne priznaju autoritete. Često ne priznaju ni autoritete roditelja - kaže naša sagovornica.

Bravo za Milenu i sve ostale devojke!

Naša sagovornica daje bezrezervnu podršku Mileni i devojkama, kao i svim devojkama, ženama, muškarcima, koji su prijavili nasilje i zlostavljanja.

Foto: Printscreen You Tube

- Potrebno je mnogo godina da žrtva sazri, da to iskustvo elaborira i da se oslobodi osećaja krivice i da to obelodani. Mileni se to očigledno desilo, što je dobro. I pre nego što je sve ovo uradila, ona je rekla svojim roditeljima i sada ima njihovu podršku, što je veoma važno. Mnogi ljudi su doživeli slične stvari. Ja radim sa ljudima i kada se kroz razgovor vraćamo u detinjstvo i mladost, mnogo njih mi kaže da je doživelo sa 13 ili 14 godina da neki mator čovek iz porodice ili kućni prijatelj dobacuje, neprimereno dodiruje ili bude vulgaran kada ostane sam sa njima. Mnogo je takvih situacija koje nisu obelodanjene. Svuda ih ima i dobro je što je krenulo sa rušenjem mitova, to jako je dobro. Ovo prikazivanje realnosti je upozorenje onima koji to rade da to više ne može da im prođe. I, dobro je da ta dela ne zastarevaju - kaže psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović.

IVA ILINČIĆ NOVIM POTEZOM ODUVALA - Stojim uz ŽRTVE, milion žena pored mene... Svi komentarišu njenu novu OBJAVU o MIKI i SILOVANJU! /FOTO/

KONAČNO JE SMOGLA SNAGE DA SE OGLASI! Majka Milene Radulović uputila emotivnu poruku!